„Imao razumevanja i za one koji su mu donosili velika zla" – održana komemoracija povodom smrti Filipa Davida

Književnik i kolumnista Svetislav Basara je istakao da baš to što je David rekao u svom obraćanju jeste karakteristika ljudi koji su bogati darovima duha u „nedovršenom i propalom svetu". „Međutim, ja nisam upoznao tako kompletnu i dovršenu, a u granicama ljudskih mogućnosti savršenu ličnost", rekao je Basara. Naveo je da je David do poslednjeg daha bio blag čovek koji je odlučan i beskrajno hrabar, dodajući da je imao razumevanja i za one koji su mu donosili velika zla tokom života.

Basara je na komemoraciji pokrenuo inicijativu da se zajedno sa Jevrejskom zajednicom u Beogradu ustanovi nagrada koja će nositi ime Filipa Davida.

Prema njegovim rečima, posle smrti Filipa Davida ostala je velika praznina koja će biti delimično upotpunjena Davidovim delima.

„Nedostajaće mi njegova mudrost, njegova blagost i njegov humor. Srpska kultura je izgubila mnogo više nego što uopšte može da pojmi", dodao je Basara.

Političar i psiholog Žarko Korać je govorio o Davidovom političkom zalaganju i objasnio da je i u tom aspektu Davidovog života njegova dobrota „držala" ljude oko sebe.

Korać je naglasio da je David odbio da primi nagradu pred tadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem jer je smatrao da je to nedopustivo, dodavši da je David tim činom održao lekciju političarima i društvu.

Naglasio je da je to jedan od dokaza Davidove doslednosti sebi, a uz to bio je i istinski humanista koji je zaista svim svojim bićem bio protiv rata i zločina.

Režiser Lordan Zafranović je rekao da je David svoj život posvetio i opasnostima nacionalizma i da je bio izuzetno posvećen duhovnosti i pravičnosti upravo da bi mogao da savlada užase nacionalizma.

Književnik, dramaturg i scenarista Filip David preminuo je 14. aprila u 86. godini. Rođen je 1940. godine u Kragujevcu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV.

Književnik, profesor, scenarista, urednik...

Bio je književnik, esejista, dramaturg, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnovanog 1989. godine u Sarajevu, koje je okupljalo najznačajnije autore iz svih delova bivše Jugoslavije, zatim osnivač Beogradskog kruga (1990), Foruma pisaca i član međunarodne književne asocijacije „Grupa 99", osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu.

Napisao je više televizijskih drama i filmskih scenarija.

Objavio je knjige pripovedaka Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom i Princ vatre, romane Hodočasnici neba i zemlje, San o ljubavi i smrti i Kuća sećanja i zaborava, knjige eseja Fragmenti iz mračnih vremena, Jesmo li čudovišta, Svetovi u haosu.

S Mirkom Kovačem objavio je Knjigu pisama 1992-1995.

Dobitnik je mnogih nagrada za prozu, između ostalih nagrade „Mladost", „Milan Rakić", BIGZ-ove i Prosvetine nagrade za najbolju knjigu godine, NIN-ove i Andrićeve nagrade.

Njegovi romani prevedeni su na više jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.

Kao dramaturg i scenarista radio je na filmovima: Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Ko to tamo peva, Bure baruta, Poseban tretman, Paviljon 6, San zimske noći, Optimisti.