Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika

Širom sveta obeležava se Međunarodni dan maternjeg jezika. U Srbiji će se nizom manifestacija ukazati na lepotu i bogatstvo maternjeg jezika, ali i podizanje svesti o njegovom značaju za identitet jednog naroda. Na ovaj dan upućeni upozoravaju da od skoro 7.000 svetskih jezika nestaje polovina, a prema podacima UNESKA više od 40 posto svetskog stanovništva nema pristup obrazovanju na jeziku kojim govori.

Volite srpski jezik svakog dana pomalo, srpski jezik nema nikoga drugog osim nas", baš te reči Duška Radovića najčešće se danas citiraju - na međunarodni dan maternjeg jezika. A on je, kako kaže Aleksandar Jerkov profesor Filološkog fakulteta, celo naše biće.

„Ono čemu smo posvećeni, ono što nas održava i ono što nam pruža priliku da dopremo jedni do drugih. Mogao bih da vam citiram niz velikih misli, jedna od njih je da je jezik jedna vrsta zajendičke materice u kojoj se svi zajedno rađamo i u kome jedni druge razumemo i možemo da komuniciramo, gde ostvarujemo svoje biološke, životne, idejne, humanističke ideale i gde se zapravo jedino možemo sresti sa drugim osobama u jeziku kojem komuniciramo“, rekao je Aleksandar Jerkov, profesor na Filološkom fakultetu.

U svakodnevnoj upotrebi u Srbiji se koriste dva pisma – ćirilica i latinica. U ćirilici je u potpunosti sprovedeno načelo: jedan glas – jedno slovo. Danas su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo - po članu 10. Ustava Srbije. Uprkos tome osnovci i gimnazijalci češće pišu latinicom. Imena prodavnica u najprometnijim ulicama skoro uvek su ispisana latinicom.

"Ćirilica je važna, ona je naše tradicionalno, naše matično pismo, prosto nema izgovora i danas reći da je ona prevaziđena, naprotiv ja mislim da je ona budućnost, da to pokazuju i savremene tehnologije, ona je zaista dostupna svuda i mobilnim telefonima, kompjuterima, programima“, rekao je Vladan Jovanović, Institut za srpski jezik SANU.

Da bi se jezik i pismo sačuvali, potreban je rad celog društva. Iz Instituta za srpski jezik navode da mora da se reši više problema među kojima je i broj lektora.

U srednjim školama, je kako navode, po programu malo časova maternjeg jezika, a posebno je zabrinjavajuće to što na fakultetima koji obrazuju nastavni kadar nema predmeta srpski jezik. Nedovoljno je razvijena svest o važnosti maternjeg jezika, a samim tim i pisma. Veliku pretnju srpskom jeziku čine pozajmljenice, najviše anglicizmi.

„Kada se izgubi identitet, onda se gubi i jezik, dakle i to je jedan od izazova pogotovo među Srbima na prostoru nekadašnjeg srpskog šireg srpsko-hrvatskog jezika u republikama na tom prostoru.Svako od nas treba da čuva i neguje srpski jezik, pre svega pravilnim lepim govorom, pri tom ne mislim samo na književni jezik, mislim i na dijalekte, dijalekti su takođe jezici u malom i oni imaju svoja pravila i oni imaju značaj“, rekao je Vladan Jovanović, Institut za srpski jezik SANU.

„Mi ne znamo granice svog jezika, mi ne znamo kako će se on držati u budućoj EU i u zajednici gde su jezici slični i bliski. Mi ne znamo da li smo u stanju da integrišemo kulturnu matricu koja ga okružuje, mi ne znamo jesmo li stvarno pismeni ili smo samo polu priučeni i jesmo li zaista u svome jeziku ili živimo tako što koristimo jedan sićušni njegov delić i tako što ga kvarimo što na društvenim mrežama što svakodnevnoj komunikaciji, što u javnom prostoru gde istaknuti ljudi ne samo političke figure govore onako kako ne bi smele da govore“, rekao je Aleksandar Jerkov,profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Osim brige o očuvanju jezika, velika je i ko će da uči nove generacije. Prošle godine smer srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu upisalo je tek šestoro studenata.