Gužve ispred muzeja i kad je hladno i za praznike – svi bi da vide dela velikih srpskih slikara

U redovima se čekalo za vikend ispred Konaka Kneginje Ljubice. Sliku Kosovka devojka za samo dva dana videlo je više od 3.000 ljudi.

Bila je to jedinstvena prilika, jer se ova slika čuva u specijalnim uslovima u Muzeju grada Beograd,a i izlaže dvaput godišnje, na Vidovdan i Sretenje.

„Prema svim istraživanjima, to je ona slika koju Srbi prepoznaju kao svoju najznačajniju, nacionalno negde najprepoznatljiviju sliku. Moram da kažem bez neke velike najave, jedan veliki bilbord”, rekla je Jelena Medaković, iz Muzeja grada Beograda.

Muzeji se trude da svakom izložbom privuku što više posetilaca, pa se sa ljudima neprekidno komunicira.

To daje rezultate, i istraživanja pokazuju da broj posetilaca iz godine u godinu raste.

Muzej grada Beograda prošle godine posetilo je više od 150 hiljada ljudi.

Najveću pažnju privlače dela najvećih srpskih slikara, poput Paje Jovanovića i Uroša Predića.

„Mi smo imali odličan odaziv na nekoliko slika Paje Jovanovića koje smo iz Muzeja Paje Jovanovića izmestili u naš prostor u Resavskoj, dali smo novi kontekst jednom klasičnom slikaru. To je izuzetna poseta koju u hiljadama merimo. Svakako da bi izložbe, one velike blokbaster, koje putuju po svetu, privukle i naših desetine i desetine hiljada ljudi, jer smo svedoci da se u Budimpešti u Nacionalnom muzeju posete se broje u milionima. Kada mi pričamo o savremenim slikarima to je Vlada Veličković, kada pričamo o 19. i 20. veku, to je Uroš Predić, Paja… sve ono pitko što ljudi vole da vide“, dodaje Medakovićeva.

Za samo 55 dana 1966. godine izložbu remek-dela velikog slikara Vinsenta Van Goga u Narodnom muzeju videlo je 160.000 ljudi. Taj rekord do dana današnjeg u Beogradu nije oboren.

„U trenutku kada je ta izložba kod nas bila pripremljena, Van Gogova, jedna njegova slika se prodala za četrdesetak miliona dolara, to je bila ogromna suma, to je privlačilo opštu pažnju, morate da složite mnogo činjenica da bi postigli pun efekat, da od nečega to postignete, ne možete brzo, to je proces, nije trenutno, to je trajno. Kad imate onda možete da gradite zanimljivu priču i da računate na redove, inače te redove nećete videti”, objašnjava Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.

Da li se redovi ispred muzeja stvaraju zbog određenog umetničkog dela, dobre promocije ili nečeg trećeg, teško je utvrditi. Svakako, dobra je vest da muzeji imaju sve više posetilaca i da među njima nisu samo turisti.