„Uspomena na kralja Petra“ – nepoznate informacije o životu omiljenog srpskog kralja i želja da uvede zapadnu demokratiju

Povodom 180 godina od rođenja Kralja Petra Prvog Karađorđevića objavljen je ekskluzivan dnevnik „Uspomena na kralja Petra“ koji je napisao kraljev lični sekretar, bibliotekar i najbliži poverenik Dobroslava M. Ružića. Radi se o memoarima koji su duže od sto godina bili nepoznati javnosti dok naslednik unuk Dobroslav D. Ružić član i legatar Udruženja Adligat nije dogovorio njihovo objavljivanje sa predsednikom udruženja Viktorom Lazićem, ujedno urednikom ovog izdanja.

Izdavači su Udruženje Adligat (Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti sa Domom legata) i Arhiv Vojvodine.

„Otkrivamo nepoznata istorijska dokumenta, pomažemo u njihovom objavljivanju, dopunjujemo i menjamo saznanja o ključnim trenucima srpske istorije – to je san svakog direktora arhiva i ja sam počastvovan da mogu da učestvujem u objavljivanju ovako dragocene arhivske građe“, kaže Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine.

Dnevnici su pisani lično, za sebe, sa mogućnošću da ih eventualno jednog dana pročita Ružićeva najuža porodica. Prepuni su značajnih nepoznatih informacija, slikovitih detaljnih opisa koji oživljavaju jedno teško vreme, objašnjavaju zakulisne radnje. Ružić oštro kritikuje i detaljno zapisuje svaku manipulaciju političkih strana koje pokušavaju da svoje uske interese ostvare raznim zloupotrebama i manipulacijom kralja. Ružić naročito oštro kritikuje crnogorskog kralja Nikolu za kojeg je kralj Petar bio ubeđen da su ga potkupili Austrijanci.

Dnevnik pruža drugačiju sliku o tome kako je izgledalo vladati Srbijom početkom HH veka. Čak je i najomiljeniji vladar imao svakodnevnih problema i muka. Ružić opisuje i kraljeva iskrena nastojanja da uvede demokratiju zapadnog tipa, da se u unutrašnja politička trvenja ne meša osim ako nije u pitanju najviši nacionalni interes, pa čak i tad nerado i sa strepnjom da ne uruši demokratske vrednosti.

Iz ovog dnevnika saznajemo i mnogo o međunarodnim odnosima i o odnosima između velikih sila. Mišljenje ruskog cara, sa kojim je kralj Petar razgovarao, ne poštuju čak ruski ambasadori.

Dobroslav M. Ružić (1854-1918) bio je bibliotekar kralja Petra Prvog, gimnazijski profesor, književnik, senator, državni savetnik i ministar, čovek koji je tokom Prvog svetskog rata spasao Miroslavljevo jevanđelje. Bio je predsednik Srpske književne zadruge i Zadužbine „Nikola Čupić“, nadzirao je izgradnju crkve Svetog Đorđa na Oplencu. Sve to, ipak, ne može u potpunosti da opiše izvanrednu ličnost koja je ostavila dubok trag u srpskoj kulturi.

„Dobroslav M. Ružić, to je čovek čiji život i karijera blistaju nad Srbijom kao zvezda zaštitnica. Od ranog detinjstva slušao sam o ovom 'bibliotekaru nad bibliotekarima'. To je čovek na kojeg se svaki bibliotekar ugleda, na kojeg znalci gledaju sa najvećim poštovanjem, a čije je ime nedovoljno poznato javnosti. Kakvog je prijatelja i stručnjaka, kakav je izuzetan karakter kralj Petar izabrao za svog prijatelja i saradnika, najbolje govori o samom kralju, a način na koji Ružić piše o svom vladaru i poslovima koje obavlja podjednako svedoči o ličnosti kralja Petra, na nepoznat i nov, ljudski i blizak način, ali i o samom Ružiću kojeg bi sa ponosom i spokojem za svog bibliotekara i savetnika mogli izabrati i najmoćniji kraljevi svetske istorije“, ističe Lazić.

Njegova ćerka Vidosava – Vida Ružić, čija zaostavština je takođe uključena u porodični legat u Adligatu – bila je supruga Miloša Crnjanskog. Bez njene podrške je nezamisliv život velikog pisca.

U okviru legata porodice Ružić Adligatu su stigli zaista posebni darovi – trosed i dve fotelje iz dnevne sobe Miloša i Vide Crnjanski, zatim Vidina šivaća mašina kao i mnoštvo sitnijih ali ne i manje značajnih predmeta i arhivske građe.