Preminuo japanski nobelovac, književnik Kenzaburo Oe

„Umro je od starosti u ranim satima 3. marta“, naveo je izdavač Kodanša u saopštenju objavljenom danas, dodajući da je sahrana u krugu porodice već obavljena, penosi Japan tajms.

Poznat po svojim pacifističkim i antinuklearnim stavovima, Oe je sebe video kao deo generacije pisaca „duboko ranjenih“ u Drugom svetskom ratu, „a ipak punih nade za ponovno rođenje“.

Njegove ezoterične priče, pod uticajem francuske i američke književnosti, suočile su se sa mnogim problemima od odnosa prema invaliditetu do nepovezanosti između seoskih tradicija i života u velikom gradu.

„Poetskom snagom Oe stvara zamišljeni svet, gde se život i mit kondenzuju da bi formirali zabrinjavajuću sliku današnjih ljudskih nedaća“, stoji u obrazloženju Nobelovog komiteta kada mu je 1994. godine dodeljena nagrada za književnost.

Rođen 1935. godine, Oe je odrastao u šumovitoj dolini na ostrvu Šikoku, udaljenom okruženju koje je često prizivao u svojim delima kao mikrokosmos čovečanstva.

Dok je odrastao, njegova majka i baka su prepričavale legende koje su se prenosile kroz generacije o prkosnim lokalnim ustancima.

Ali i njegovo detinjstvo je obeležio rat, dok je u njegovim školskim danima dominirala militaristička propaganda.

Sve se to promenilo nakon predaje Japana 1945. i Oe je ubrzo postao fasciniran demokratskim principima koje su zastupale okupacione američke snage.

U svom govoru na dodeli Nobelove nagrade, pisac je opisao tenzije između tradicionalne kulture Japana i njegovog posleratnog pozapadnjačenja.

„Sadašnji Japan je podeljen između dva suprotna pola dvosmislenosti. I ja živim kao pisac sa ovom polarizacijom koja mi je utisnuta kao dubok ožiljak.“

Oe je napustio svoje selo da bi studirao francusku književnost na Univerzitetu u Tokiju, zaronivši se u egzistencijalističku filozofiju i renesansni humanizam.

Počeo je da piše beletristiku još kao student, a 1958. osvojio je prestižnu japansku nagradu Akutagava za mlade autore sa „Ulovom“ — o crnom američkom pilotu koji su zarobili japanski seljani tokom Drugog svetskog rata.

Iste godine, Oe je objavio svoj prvi roman pune dužine „Očupajte pupoljak i uništite potomstvo“, bajku o dečacima tinejdžerima koji su prepušteni sami sebi pošto su evakuisani tokom rata.

Od samog početka, obećao je da će se njegov rad fokusirati na „periferije“ društva i obećao da nikada neće sarađivati „sa onima u centru stvari, koji imaju moć“, rekao je u intervjuu sredinom dvehiljaditih.

Godine 1963, Oeov lični život se promenio iz korena rođenjem njegovog sina Hikarija, koji ima razvojne teškoće.

Pisanje i život sa Hikarijem su aktivnosti koje se „preklapaju i obogaćuju“, rekao je Oe. „To je nešto što oblikuje moju maštu." Oe je objavio seriju romana koji su se oslanjali na njegovu porodičnu situaciju, uključujući „Lična stvar“ iz 1964. godine, u kojoj se mladi otac koji je u nevolji bori da se pomiri sa činjenicom da ima sina sa invaliditetom.

Nakon što je Hikari rođen, Oe je prisustvovao antinuklearnoj konferenciji u Hirošimi, gde je sreo preživele iz 1945. koji se, prema njegovim rečima, „nikada nisu predali “.

To je ojačalo autorovu odlučnost da prihvati sopstvene porodične okolnosti, a on je dokumentovao izveštaje preživelih u eseju „Beleške o Hirošimi“ iz 1965.

Oeov antikonformistički stav je povremeno umeo da razbesni japanske nacionaliste, koji su mu šezdesetih pretili zbog romana o ekstremno desničarskom tinejdžeru teroristu.

Pisac je takođe tužen za klevetu zbog odlomka u njegovim „Beleškama na Okinavi“ koji govori o prisilnom masovnom samoubistvu civila od strane japanske vojske. Dugo suđenje završeno je u njegovu korist 2011. godine.

U svojim kasnijim godinama, Oe je vatreno vodio kampanju protiv nuklearne energije, za prava osoba sa invaliditetom i protiv revizije japanskog pacifističkog ustava.

Njegovi uporni ideali su ga takođe naveli da odbije Japanski orden kulture 1994. godine, nagradu koju je svečano uručuje car.

„Ne bih priznao nikakav autoritet, nijednu vrednost, višu od demokratije“, objasnio je za Njujork tajms.

Iza Oea je ostalo troje dece, uključujući Hikarija, koji je uspešan kompozitor.