Komemorativni skup u SANU posvećen akademiku Milovanu Danojliću

Nastojao je da pokaže da u književnosti, ali i u ljudskom svetu sve počinje rečima i sve se u njima okončava. Rečima koje su izgradile svojevrsni književni omaž njegovoj ličnosti i delu od Milovana Danojlića, jednog od naših najplodnijih i najuspešnijih pisaca i najbudnijih mislilaca, oprostili su se prijatelji i Srpska akademija nauka i umetnosti.

Od svojih prvih knjiga Urođenički psalmi, a potom Kako spavaju tramvaji Danojlić je u srpsku književnost uneo jedinstven stvaralačkli angažman i postao književno istorijska pojava prvog reda.

„Sama njegova pojava u drugoj polovini pedesetih godina je književno-istorijski događaj srpskog modernizma, a njegovo rano pisanje književnosti za decu je trenutak kada je već postao klasik književnosti. U tom rasponu, znači, već do šezdesete godine je Milovan Danojlić zauzeo jedno neporecivo mesto u istoriji književnosti“, naglašava prof. dr Aleksandar Jerkov.

Pesnik, romanopisac, esejista prevodilac, Danojlić je bio svetski putnik i intezivno je sarađivao sa svetom.

„To svoje veliko znanje i taj pogled spolja je pogled iznutra, naš pogled na svet i svetski pogled na nas, on je ukrštao u svojoj ličnosti“, smatra prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU.

Pesma i pesnik, dok sanjaju jedno drugom život daju, govorio je Danojlić.

„Njegov rimarij, nema sumnje, jedan od najbogatijih pesničkih tvorevina srpske literature. Kada je reč o prozi, tragao je za nekom formulom u kojoj se svedočenje i istoriografija susreće sa lirskim fragmentom“, dodaje profesor Jerkov.

Bio je jedinstven u očuvanju onoga što smo baštinili i potrebi da ide dalje, do istinskih novih područja književnog izraza. Sve vreme insistirajući na tačnosti reči.

„Tu svoju muku s rečima on nam je prenosio u istoimenoj knjizi postavljeno je pitanje šta ćemo s jezikom i kako dalje i kako raditi na jeziku“, napominje profesor Delić.

Između reči koje ga muče i onoga što je on njima stvarao, Milovan Danojlić je bio autentičan pisac druge polovine 20. veka.