Ostaće u nizu voljenih pisaca celog sveta – naš Čarls Simić

Američki pesnik, esejista i prevodilac srpskog porekla Čarls Simić, jedan od najvećih svetskih pesnika, preminuo je u 85. godini. Rođen je kao Dušan Simić 1938. godine u Beogradu, odakle je emigrirao u Pariz, pa u SAD.

Gotovo čitavog života bio je poeta. Stihove je počeo da piše još kao srednjoškolac.

Odlazak Čarlsa Simića podseća nas na jednu veliku istinu. Pesnici ne umiru, pesnici se rađaju.

Ako je neko bio rođeni pesnik, bio je to Čarls Simić.

Iako vrhunski intelektualac, jedan od najvažnijih savremenih esejista, univerzitetski profesor istorije poezije nekoliko decenija, Simić se u svojim stihovima zapravo, kao svaki pesnik, suočavao sa najneposrednijom svakodnevicom i iz te svakodnevice, ali i iz sećanja, vrlo često sećanja na detinjstvo i dečaštvo provedeno u Beogradu, oblikovao je uzbudljive nesvakidašnje slike svoje poezije, i jednako sugestivne epizode svoje esejističke proze.

Dobio je brojna domaća, regionalna, međunarodna priznanja, između ostalih Pulicerovu nagradu.

Danas znamo da odlazi jedan od najvećih svetskih pesnika. Autor zbirki Haronova kosmologija, Svet se ne završava, Šetnja sa crnom mačkom, Venčanje u paklu, Majstor prerušavanja... Dug je niz, veliko je delo.

Najznačajnije knjige eseja su Alhemija sitničarnice, Metafizičar u mraku, Gledaj dugo i netremice...

I prevodilačkim radom odužio se rodnoj zemlji. Vaska Popu, Ivana Lalića, Milorada Pavića, Radmilu Lazić, Novicu Tadića Americi je otkrio i približio.

Prevodio je druge pesnike iz regiona. Autor je Antologije srpske poezije Konj ima šest nogu.

Član Američke akademije za umetnost i književnost postao je 1995. godine.

Čarls Simić bio je profesor na Univerzitetu u Nju Hempširu, gde je predavao američku književnost i kreativno pisanje.

Da nije pesnik, rado bi bio vlasnik malog restorana i sam bi gostima pripremao mediteransku hranu, govorio je u šali. Srećna je okolnost za poeziju da je bio pesnik, i ljubav prema sitnicama života utisnuo je u stihove.