Guzelj Jahina u romanu „Zulejha otvara oči“ - koliko čovek može da izdrži

Guzelj Jahina u svojoj junakinji Zulejhi povezuje mnogobrojne, gotovo jednako glavne, upečatljive likove i čitav jedan svet iz vremena posle Oktobarske revolucije.

Ima samo 15 godina, a već je žena. Mlada Tatarka živi u patrijarhalnom i teškom braku. Udata je za mnogo starijeg Murtazu koji je po njenim rečima dobar muž. Znate li zašto?
"Samo malo je bije, a mogao bi mnogo više."

Njegova majka, slepa i gluva, kinji je po čitav dan. Zulejha radi najteže poslove, a da sve bude gore rađa devojčice koje gotovo odmah umiru.

Put u Sibir i surova borba za opstanak

Onda čitava zemlja doživljava preokret, a Zulejha? Promenu, samo promenu. Dok drugi brutalno iz plišanog sveta s ukusom kavijara i zvukom mehurića penušavca prelaze u smrdljivi vagon na putu u Sibir, Zulejha samo jedan teret zamenjuje drugim teretom. Njen muž se suprotstavlja obaveznom otkupu hrane i crvenoarmejac Ignatov ga hladnokrvno ubija.

Zulejha je proterana zajedno sa hiljadama drugih u udaljeni region. Sledi dugo surovo putovanje. Jahina ga sjajno opisuje.

Kao da su svi junaci iz romana ruskih klasika oživeli pred našim očima. Kakve nijanse u građenju likova! Svaka čestica uma i duše je ogoljena, svaku osećamo kao da smo u tom vagonu. Kako je retka toplina snažna u okrutnosti! I boje su drugačije. Svaku plavu neba, crvenu, buterastožutu polumeseca kod Jahine ćete videti prvi put.

Pred našim očima Zulejha puni godine, decenije, sazreva. Kada "oživi" metaforički naslov i junakinja otvori oči, budi se iznutra, saznaje, oseća, pronalazi snagu i ljubav u surovim životnim okolnostima. I ne samo simbolično, u njoj se istinski rađa novi život, sin Juzuf.

Duh i snaga preživljavanja dominantna su tema koja titra nad svakom stranicom romana. Od Zulejhinih prvih šunjanja po kući u pokušaju da izbegne susret sa zlobnom svekrvom, tihog hoda među malenim humkama svojih devojčica čija imena odzvanjaju u njenim ušima.

"Oduvaš pepeo pa živiš i dalje"

Potom, kada u njen i naš čitalački život ulazi kao hladnokrvni ubica Ignatov, crvenoarmejac, komandant transporta bivših kulaka, službenik zadužen za njen voz koji na momente postaje čovek, rizikuje hapšenje sa svakim ljudskim potezom prema onima koje vodi.

Posebno kada u njemu narasta strast. Jahina joj daje upečatljiv literarni okvir snažnim slikama unutrašnje borbe tog čoveka. "Ignatov nije shvatao kako može da se voli žena. Mogu da se vole velike stvari: revolucija, partija, svoja država. A žena? Ma kakva ljubav kakvi bakrači. Osećanja, vatra emocija. Dok gori - prija, kad pregori - oduvaš pepeo pa živiš i dalje." Plašio se "skrnavljenja reči voleti".

Njegov zadatak je bio da vodi grupe nekadašnjih kulaka. Svaka "još jedno zrnce peska bačeno je na vagu istorije. Tako jedno po jedno, zrnce po zrnce, narod stvara budućnost svoje države."

Likovi, istorija i univerzalna priča o ljudskoj izdržljivosti

I još jedno zrnce u nizu primera kako fizičke teškoće gube bitku u sukobu s duševnom i mentalnom patnjom, u borbi za golo preživljavanje, prvo na dugom putu, a potom u surovoj tajgi na obali Angare, gde grupa prognanika različitih staleža i vera postavlja temelje novog društva. Baš iz različitosti te čudesne zajednice izranjaju nezaboravni likovi. "Inteligencija! Učtiva do trnjenja zuba, ponekad je drska na rečima, ali u postupcima - smerna, mlitava, pokorna. Kukavna. I - živa, za razliku od mnogih seljaka koji nisu izdržali bolesti i glad."

Bankrot duše najbolje slika autorka u liku čuvenog profesora medicine Volfa Karloviča, koji je ubeđen da je zaštićen od svakog užasa jer živi u zamišljenoj ljusci jajeta. Stvarni život će ga naterati da iz nje izađe. Još jedan od blistavih trenutaka dela.

A kako izgleda negativac? Upoznaćete Gorelova. "Gorelov se svugde prilagodi". I s tako malo reči je već sve kazano. A biće mnogo činjenica u prilog, odnosno na štetu njegovom liku.

To su trenuci. Čitav roman je uspešna isprepletanost istorijske stvarnosti, uzbudljive radnje, dubokog poznavanja ljudske duše i snage tela, umeća preživljavanja,volje. Razumeo ga je i doživeo čitalački svet širom planete. Postao je međunarodni bestseler i doneo autorki prestižne nagrade. Bio je predodređen za filmsko trajanje.

"Prošli život - julbaški prostori, opasni Murtaza, pakosna Vampirka, dugotrajno putovanje u okovanom drvenom vagonu, usmrdelom od stotina ljudi - otišao je daleko, ostao iza onih strmih okuka, tako da joj je izgledao kao poluzaboravljeni san, mutna uspomena. Ma je li se sve to događalo njoj?" Pita se junakinja.

Da, to je i ono pitanje koje sam pomenula na početku: Koliko možemo da izdržimo, a da toga i nismo svesni?