Ršumovi „Nevezani razgovori“, svedočanstvo jednog vremena

Pisac Ljubivoje Ršumović je profesionalnu novinarsku legitimaciju dobio pre više od pola veka. Intervjue sa javnim ličnostima za časopis „Duga“ i Televiziju Beograd, sedamdesetih i osamdesetih godina čitamo u knjizi „Prezime života. Nevezani razgovori“.

„Poezija je, na neki način, prezime mog života... Za ličnu kartu“, rekla je Desanka Maksimović Ršumoviću, u martu 1976. godine.

Njenu metaforu preuzeo je za naslov knjige i zahvalio joj za nju u „uključku“, što je Ršumova kovanica za uvod. Uključak jer ljude sa kojima razgovara uključuje u neko svoje interesovanje, u neku svoju privatnost.

„Rekao sam da su to nevezani razgovori zato što nisu vezani za temu u stvari ja sam želeo da to sve liči kao rogovi u vreći što bi naš narod rekao, da ima i ovoga i onoga. Ima jedan fini moto moje nove knjige Tri jaja na oko koji glasi: 'Čovek može i ovo i ono ali ako je mudar treba da ide kući'“, kaže Ljubivoje Ršumović.

Sagovornici su književnici: Selimović, Davičo, Radović, sovjetski pesnik Jevgenij Jevtušenko, italijanski nobelovac Euđenio Montale, ali i komunistički funkcioneri Franc Šetinc i Đankarlo Pajeta, gradonačelnik Beograda Branko Pešić, direktor Televizije Beograd Milan Vukos... Sa nekima je bio na Vi, sa drugima na Ti. Vodila ga je puka radoznalost.

„Potrudio sam se da ne pokažem da ja znam nešto o njima. E sad da li sam to uspevao uvek nisam siguran, Ali to je inače jedna veština koju sam ja sebi nametnuo. Kad razgovaram sa decom, da bih dobio dobar, lep razgovor od mladih ljudi, ja pred njima se pravim da pojma nemam“, ističe Ršumović.

Iz knjige Zapiši to, Kiš! upamtio je da čovek bilo čime da se bavi može da svedoči o vremenu u kojem živi. U prilog tome i književno-istorijski dokument – Prezime života. Nevezani razgovori.