Preporuka za čitanje: Tri knjige o Džoniju Štuliću

Prva knjiga jednostavnog naslova, Branimir Štulić Džoni, je fotomonografija Kamenka Pajića, fotografa koji je načinio neke od najpoznatijih fotografija Džonija Štulića, i listanje ove knjige će nas provesti kroz svojevrstan vremeplov sopstvenih sećanja, ali i otkrivanja nekih potpuno zaboravljenih ili nikad viđenih fotografskih remek-dela.

Dušan Vesić je napisao predgovor za ovu fotomonografiju u kojoj se pita: „Ko je uistinu B.Dž.Š.? Trubadur? Glasnik slobode? Revolucionar? Vođa? Mesija? Ludak? Prevarant? Izdajnik? Ništa od toga? Sve to zajedno? “

Ivan Ivačković veruje da se Štulićeva karijera i biografski put uspona i padova nalaze upravo između krajnosti od kojih je neke pomenuo Dušan Vesić, pa tako svojoj knjizi i daje naslov: Između krajnosti (vodič kroz albume „Azre“ i Džonija Štulića). On prati razvojni put frontmena „Azre“, od dečačke pobune protiv autoriteta oca, oficira Jugoslovenske narodne armije, prve opčinjenosti sevdalinkama, pokušajima da osnuje sopstvenu grupu, saradnjom sa Husom („Parni valjak“), Stublićem („Film“) i Saherom („Haustor“), a potom nastavlja da čitaoce vodi hronološki kroz albume i građenje takoreći mitske priče o jednom od najuspešnijih autora rok muzike na ovim prostorima, sve do Štulićevog neuspešnog pokušaja ostvarivanja internacionalne karijere, emigracije u Holandiju, nizlazne linije blistave karijere i pada u jednu vrstu ogorčenosti.

Ivačković se bavi pre svega Štulićevom ličnošću, ali ne izostaju ni osvrti na istorijski trenutak, medijsku scenu, kao ni kritički osvrti i komentari Štulićeve poezije i muzičkih dostignuća.

Treća knjiga, Rok pesnik Branimir Džoni Štulić, autora Zlatomira Gajića, pomalo neopravdano nosi ovaj naslov jer će u njoj čitalac pronaći mnogo širu priču o rokenrolu i njegovim najpoznatijim pesnicima. Gajić, i sam muzičar (basista), novinar i profesor žurnalistike na novosadskom Univerzitetu, u knjigu je pretočio svoju doktorsku disertaciju.

Kroz pet poglavlja, on uvodi čitaoca u širi kontekst nastanka rokenrola u okviru masovne i pop kulutre dodirujući se različitih muzičkih žanrova (bluz, soul, rege, hip-hop, folk, kantri, rokabili, garaž i pank), da bi potom kontekstualizovao rok pesnike u istorijsku tradiciju pevanja (trubadura, truvera i minstrela) i zabavio se autorskim radom onih najupečatljivijih u dvadesetom veku (Boba Dilana, Džona Lenona, Džima Morisona, Dejvida Bouvija i Lu Rida).

Drugi deo studije, posvećen je autorskom delu Džonija Štulića, gde je pored biografske hronologije i praćenja objavljenih albuma „Azre“, akcenat bačen na poetsko u Štulićevim pesmama. Praveći tipološku podelu na socijalne, misaone, ljubavne, društveno-političke i protestne pesme, Gajić analizira one najuspelije, verujući da je Štulić dosegao same vrhove jednog autentičnog poetskog izraza.