Bogat kolorit Matisovih poznih radova na izložbi u Parizu

Postavka Matis, 1941-1954. izložena je u Gran paleu, Velikoj palati Jelisejskih polja. Francuski umetnik je tokom poznih godina života osmislio novi jezik koji karakterišu bogat kolorit i isečene forme poput gvaša.

Kroz više od 300 radova – skica, crteža, knjiga i gvašova prati se rad umetnika u tom periodu, a posetilac odlazi na putovanje jednog slobodnog umetnika koji je u stalnom kretanju.

„U tom periodu je Matis bio plodniji nego ikada, radio je u različitim umetničkim medijima, ne samo na slikama već i vitražima, knjigama i crtežima sa četkicom. Tada se okrenuo boji, koja je najekspresivnija moguća, jača na intenzitetu, kao da je neka vrsta apoteoze“, objašnjava kustoskinja Klodin Gramon.

Iako gotovo 80-godišnjak, Matis je sebe ponovo otkrio kao umetnika kroz formu isečenog gvaša. Gvaš je neprozirna vodena boja koja se sastoji od pigmenata, gumiarabike i bele krede, stvara se baršunast i mat izgled, gust je i omogućava umetniku slikanje od tamnih ka svetlim tonovima, često se koristi za ilustracije, dizajn i skice.

Tu tehniku je Matis podigao na nivo posebnog vizuelnog jezika, slobodnog i sposobnog da postigne univerzalnost kroz jednostavnost. Primenio je kako na reprodukcijama tako i na monumentalnim radovima po porudžbini.

„Postoji osećaj transcendentalnosti u tom njegovom kasnom životnom periodu pa su mu isečene forme omogućile da radi lako. U svom studiju je bio okružen takvim radovima. Govorio je o bašti koja ga okružuje i daje mu tu formu, omogućava da mašta, pokreće svoj um“, navodi Klodin Gramon.

Na postavci je demonstrirano kako slika ostaje u centru njegovog pristupa. Nova forma to nije zamenila, upravo suprotno – radovi sada odišu još većom prostornošću, intenzitetom i bojom. Među izloženim radovima je i serijal Teme i varijacije, slika Luksuz Dva, album Džez, crteži rađeni četkicom i mastilom, monumentalni paneli i isečene figure.

„Ovaj plavi rad iza mene je nastao u jednom trenutku – Matis je samo uzeo makaze, koje su jednostavno letele. Na slici govori o letu ptice kao na listu papira. Isekao ga je da bi stvorio ovakvu formu“, objašnjava kustoskinja Klodin Gramon.

Postavka u Gran paleu se može videti do kraja jula.