„Sakrivena moderna“ u Leopoldovom muzeju u Beču

Postoje dve evropske istorije, nadzemna i podzemna, kažu Adorno i Horkhajmer u knjizi Dijalektika prosvetiteljstva. Koncept izložbe Sakrivena moderna direktno proizilazi iz takvog teorijskog nasleđa – da se jednog momenta linija racionalnog napretka odvojila od instinktivnog i mitskog. Ta druga strana, mistična strana i danas je izazov.

„Govorimo o 19. veku, o periodu u kome materijalizam i industrijalizacija prave krupne korake napred, o veku u kome hrišćanska crkva i klasična teologija pomalo gube na snazi i sugestivnosti. Druga priča su Vagner i Niče. Niče koji kaže da je Bog mrtav, Niče koji od religije pravi umetnost, odnosno od umetnosti religiju i koji Prometeja proglašava novim paganskim Bogom“, kaže kustos izložbe Ivan Ristić.

Tu su prijatelji Strindberg i Munk, neprijatelji Gerstl i Šenberg, usamljeni Šile ili ekspresionisti Kokoška i Openhajmer, koji su čoveka slikali kroz njegovu auru. Ali tamni prostori koji su se tada otvorili, nisu samo oslobodili dušu, već i pomogli rađanje totalitarnih pokreta.

„Ako, na primer, posmatramo ovu sliku nemačkog umetnika i ilustratora Fidusa, koji je bio veoma popularan, onda uviđamo koliko u svemu tome ima nekih tamnih strana. Fidus je bio teozof. Fidus je bio ekstremni desničar, rasista, antisemita. Ne smemo zaboraviti da je i taj pokret životne reforme podrazumevao eugeniku, rasnu diskriminaciju, takozvanu prirodnu selekciju. S druge strane, Fidus nije mogao da postane nacista, što je opet vrlo interesantna priča. Nacisti su odbijali bradate proroke“, naveo je kustos Ristić. 

Ova izložba je skup raskošnih vizuelnih citata iz kulturne istorije. Iz Biblije takođe.

Kad Isus kaže Petru: „Tri puta ćeš me izdati do jutra“, to je kao kad moderna društva ignorišu svoju tamnu stranu čekajući da svane. Ali ovih dana teško sviće. Ako se nađete u Beču oko Nove godine, svakako pogledajte ovu izložbu.