Bernini, Van Dajk i globalizacija: Kako je umetnost širila uticaj Rima kroz vekove

U Rimu je otvorena velika izložba „Globalni barok“, koja pripoveda o zlatnom 17. veku iz neočekivane perspektive – kako su kulturne veze grad baroka učinile kosmopolitskim, jedinstvenim u to vreme, povezujući ga sa svakim kutkom tada poznatog sveta.

Globalni barok, kompleksni umetnički fenomen, direktna je posledica odluke rimokatoličkog Tridenskog sabora 1563. da je obnovljenoj i dogmatskoj crkvi neophodna nova estetika – sjaja, raskoši, izobilja i kulturne interakcije – sve zarad bezgraničnog širenja moći kurije po Africi, Aziji, Latinskoj Americi.

Tako se u 17. baroknom veku ceo svet slio u Rim. Bio je to svetski centar predstavnika diplomatskih, misionarskih aktivnosti različitih vera.

„Eksponatima smo uspeli da materializujemo i vizualizujemo odnose Rima sa svetom. Upravo je umetnost poslužila kao glavni medijum da dočaramo tu bogatu i raznovrsnu komunikaciju i to posredstvom dela Berninija, Van Dajka, Kortonea, Pusena. Izuzetan je primer Berninijeve fontane Četiri reke, koje simbolizuju tada poznata četiri kontinenta. Na ekskluzivnom prvom modelu u Americi simbolizuje starosedelaca Perijem da bi se Bernini konačno opredelio za figuru crnca. Rim je već u 17. veku jasno video da će potomci Afrikanaca promeniti demografsku sliku Amerike“, navodi kustos izložbe Frančesko Fredolini.

Posebnu pažnju izaziva mermerna bista ambasadora kraljevine Konga, Antonija Nevunde, prvog afričkog diplomate koji je posetio Svetu stolicu. Deo izložbe je i veliki portret persijskog ambasadora, delo slikarke Lavinije Fontane, kao i flamanskog slikara Antonisa van Dajka. Madonu sa detetom naslikao je nepoznati kineski umetnik, a misionar Nikola Strigo u tipično kineskoj odeždi delo je Rubensove slikarske radionice.

„Rim ne samo da je umeo da prihvati sve različitosti, već ih je iskoristio da se dodatno razvije, pojača uticaj, obogati ekonomski i kulturno i ponovo postane najznačajniji grad na mapi sveta, centar globalizacije. To nam ukazuje na činjenicu da proces globalizacije nije skorašnjeg datuma, savremena pojava, već da ima kompleksne korene koji dosežu daleko u prošlost“, ističe Fredolini.

U Berninijevom veku Rim nije bio samo umetnička pozornica, on predstavlja primer multikulturalnosti i povezivanja sveta, upravo zahvaljujući umetnosti, koja je tada, kao preteča savremenih medija, imala značajnu propagandnu ulogu.