Živ pečen – Jezikofil: Mark Tven i sedam patuljaka nisu više politički korektni

Lingvisti su na početku istakli da su se odlučili za sajt jer je prostor popularne linvistike nepokriven.

„Bilo je vrlo malo savremenih, naučnopopularnih sadržaja koji su mogli da popune prostor svakodnevne lingvistike i nedoumica. Osetili smo da je potreban sajt tog tipa da rešava takve vrste nedoumica”, naglasio je Slobodan Novokmet.

Rekao je da su želeli da čitaocima približe i teme kojima se Institut za srpski jezik bavi, kao što su istorija jezika, savremeni srpski jezik, leksikografija.

Hteli su da lingvističke teme predstave na naučnopopularan način, a institucije bi trebalo pomažu neformalan način bavljenja jezikom.

Marina Nikolić je dodala da im se ljudi obraćaju svakodnevno:

„Javljaju se čak i kolege, zaposleni u medijima, lektori. To je i na našu korist kako bismo pratili koja su sporna mesta u jeziku, da li preovladavaju jezičke predrasude ili važna normativna pitanja.”

Svetlana Slijepčević Bjelivuk je istakla da se naročito u vreme pandemije videlo kojom brzinom se jezik menja:

„U tom periodu smo dosta sarađivali s novinarima, urednicima, ali i sa ostalima koji su zainteresovani za jezička pitanja, to je bilo vreme ne samo zdravstvene pandemije već i pandemije novih reči i konstrukcija.”

O preimenovanju koronavirusa

Lingvista Slijepčević Bjelivuk je podsetila i na odluku Odbora za standardizaciju iz 2020. da se koronavirus preimenuje u virus korona:

„To je odluka s kojom mi kao urednici sajta nismo saglasni. Koronavirusi su grupa virusa i onako kako su nazvane sve druge grupe virusa smatrala sam da treba da bude kriterijum, ali kasnije se segment korona značenjski osamostalio.”

Protivnike vakcinacije nije trebalo nazvati antivakserima, dodala je Nikolićeva, ali to su mediji proširili, pa su govornici preuzeli.

Izbor reči godine

Lingvista Novokmet je naglasio da je u Srbiji ove godine prvi put organizovan zvaničniji izbor za novu reč godine:

„Izbor je sprovelo Filološko društvo 'Reči', koje izdaje časopis 'Novorečje'. Jedan od osnovnih kriterijuma za izbor reči godine je da se uključi građanstvo.”

Dodao je da je prvo trebalo sakupiti predloge za reč godine, novu reč godine i lažireč – to je reč koja zamagljuje svoje značenje i služi manipulaciji.

„Hrvati malo intenzivnije rade na tome, imaju organizovaniju jezičku politiku, koja malo više naginje purizmu. Imaju konkurse za nove reči koje treba da zamene anglicizme i sajt 'Bolje na hrvatskom', ali to vrlo često ne uđe u jezik”, jasan je lingvista Novokmet.

Šta sa Rečnikom srpskohrvatskog jezika SANU

Na pitanje zašto se i dalje izdaje rečnik nepostojećeg jezika, Slobodan Novokmet je rekao da „Institut za srpski jezik radi na Rečniku već dugo, teško je menjati naziv nakon dve trećine urađenog posla. Građa obuhvata ceo prostor štokavskog narečja, a tadašnji naziv jezika jeste odraz tadašnje geopolitičke situacije. Videćemo da li će doći do promena, o tome se razmišlja”.

Lingvisti su govorili i o političkoj korektnosti u jeziku, pa je Marina Nikolić istakla da su „Cigani i crnci nekada bili deo srpskog jezičkog sistema, ali danas se on izdiferencirao.

Slobodan Novokmet je podsetio da u svetu više nije prihvatljiv naziv „Snežana i sedam patuljaka”, već samo „Snežana”, da nekoga ne bi uvredili, i da su dela Marka Tvena puna termina koji se danas mogu smatrati rasističkim.