Fenomen „Bitlsa“ u bečkoj galeriji „Vestliht“

Muzička karijera „Bitlsa“ bila je kratka. Posle prvih godina neizvesnosti i siromaštva, proboj je stigao 1962. sa singlom Love Me Do.

Usledilo je osam planetarno uspešnih godina, snimljeno 12 albuma, do poslednjeg Let It Be 1970. godine.

Muzički su izrasli iz rok-skifl-pop-bit ritmova tog vremena, ali ono što ih je zaista izdvojilo, bio je stvaralački motor Džon Lenon – Pol Makartni.

U tih nekoliko godina postali su kreativna snaga pop kulture, mladalačke pobune, modne revolucije i posleratnog prosperiteta.

Na osnovu radova dvadesetak fotografa i fotografkinja, „Vestliht“ prati izuzetnu priču ovog benda.

„Svako od njih je pronašao svoj pristup. Nekad su to klasične koncertne reportaže, nekad se objašnjava pozadina, recimo u foto-seriji koju je Maks Šeler snimio u Liverpulu po tragovima 'Bitlsa'; tu su i ikonički pop-art plakati Ričarda Avedona. Linda Makartni je 1969. pratila snimanje naslovnice za Ebi Roud, kad su 'Bitlsi' već bili u raspadu. Mislim da se na nekim fotografijama jako dobro vidi, kako članovi benda počinju da se udaljuju jedan od drugog. Ona to hvata suptilno, ali precizno“, navodi Fabijan Knirim, kustos izložbe.

U pokušaju da podnesu razlaz „Beatlesa“, sledbenici bitlsomanije su u kolektivnom nadahnuću došli do objašnjenja da je Pol poginuo na vrhuncu slave.

Kad je, pre 14 godina, magazin Tajm objavio listu najtvrdokornijih teorija zavere, na prvom mestu je bilo ubistvo Džona Kenedija, onda teroristički napad iz 2001, zatim veza između Pentagona i vanzemaljaca, a na visokom četvrtom uverenje da je Makartnijeva smrt sakrivena od javnosti.

„Teoriji zavere Pol je mrtav više se ne može prići racionalnim argumentima. Ona spada u fenomene koji pišu svoju vlastitu istoriju. Ljudi onda sakupljaju skrivene znakove iz različitih izvora i odatle vide ono što žele da vide. To je jednostavno jedna dobra priča. Koliko god neistinita i luda može biti, ali je dobra“, kaže Fabijan Knirim.

Šezdesetih godina je u popularnoj kulturi vođena debata ko je bolji – „Bitlsi“ ili „Roling stonsi“.

„Stonsi“ su preživeli, dakle bolji su. Ali u jednoj stvari niko nije nadmašio „Bitlse“: u tome da su motivisali rađanje novog tipa teorija zavere.

Prema teoriji Pol je poginuo neposredno nakon što je napisao Yesterday, već 1966. Razlog da posle toga nije stvorio ništa vredno pamćenja je taj, da to više nije on, već njegov dvojnik, izvesni Bili Širs.