Braća Spasić, nadahnuti rekom Vlasinom, stvaraju radove posebnim tehnikama

Nadahnjuje ih priroda, reka Vlasina koja vijuga pored kuće Spasića u selu Manastirištu. Kraj nje ostavljaju trag, na kamenu, papiru, platnu.

Dvadesetdevetogodišnji Jovan zaokupljen je portretima, a godinu dana stariji brat Aleksandar istražuje okruženje posebnom tehnikom.

„Nanesem dva, tri sloja voštane boje i već kasnije pokrivam jednu površinu akrilnom bojom, i kasnije pravim neki crtež i grebem. Pravim konture nekog pejzaža, vode, drveta”, priča dizajner Aleksandar Spasić.

„Počeo sam sa tim realističnim portretom, kasnije nakon toga, taj portret je dobio slobodu, dolazi do brisanja, poništavanja same te forme portreta”, izjavio je Jovan Spasić, akademski slikar.

Težak život i nemaština nisu ih pokolebali na putu do akademskog zvanja.

Učili su i radili najteže poslove. Kao najbolji studenti dobijali su razne stipendije.

„Od tog novca smo uplaćivali i svoje školarine, plaćali različite račune i na osnovu toga mogu da kažem da nismo birali poslove, nismo se stideli ničega”, priča Jovan.

„Ako veruješ u svoje snove biće to ispunjeno. Znači moraš da veruješ u sebe”, priča Aleksandar.

 Skromni, vredni, tihi i nenametljivi. Jedan drugom veliki su oslonac u životu i umetničkom radu.

 „Zajedno radimo, slikamo, crtamo. Zajedno, međusobno se dopunjujemo. Šta bi trebalo, kome šta fali”, kaže Jovan.

 Za veliki talenat i jedinstven likovni izraz braći Spasić stižu priznanja iz zemlje i inostranstva. Pod kupolama leskovačkog Kulturnog centra, imaju prvu zajedničku izložbu pod imenom Dva sveta.

„Kompatibilna dva pristupa i dve poetike koje se prepliću, koji imaju mnogo toga zajedničkog a opet autonomni”, ocenjuje profesor Fakulteta umetnosti u Nišu Slobodan Radojković.

 Oplemenili su vlasotinčku umetničku scenu, prijatelje i postovaoce stekli su i u Leskovcu. Majski i oktobarski likovni salon ne propuštaju.