Svaki je Dušan vredan, ali je Radović samo jedan – 100 godina od rođenja dobrog duha Beograda

Baš na Dan Republike 29. novembra i Duško Radović je proslavljao svoj rođendan i to najčešće u društvu pisaca zajedno sa najboljim prijateljem – Matijom Bećkovićem.

Matija i Duško rođeni su istog dana. Na pitanje kako su izgledale proslave njihovih rođendana i koje poklone ste darivali jedan drugome Matija Bećković kaže da Duško Radović slavi 100 godina, a da se on seća kada je napunio 50.

„I sećam se kako je kukao i plakao jer u njegovoj svesti je 50 godina najviše što čovek može da živi. Eto tako smo razmenili knjige recimo. Kada su objavljene u knjigama te njegove rečenice, onda mi je poklonio jednu sa posvetom: Ovo malo mrva što će ostati posle mene. A te mrve su dukati naše književnosti“, priča Bećković.

Ostavio je Duško Radović neizbrisivog traga u književnosti, na radiju, televiziji, pozorištu.

„Ja, ipak, mislim da je najveći trag ostavio u književnosti za decu, mislim da je to nešto najveće što je uradio. Možda nije po obimu veliko, ali mislim da je to najvažnije ili najbolje što je uradio“, smatra Miloš Radović, reditelj, sin Dušana Radovića.

Može se reći da je Dušan Radović uticao na savremenu, modernu književnost za decu, da je inicirao i danas se smatra ocem savremene književnosti za decu, napominje prof. dr Zorana Opačić, profesorka književnosti za decu i mlade na Učiteljskom fakultetu.

Za decu neumorno nastavlja da stvara i početkom 60-ih kada postaje urednik dečjeg programa u TV Beograd.

„Umeo je da misli pomoću tih novih izuma, a imao je tu jednu starinsku glavu, a poslednji model mozga“, dodaje Bećković.

Opačićeva podseća da kada je prešao na televiziju Duško Radović je takođe činio čuda. Sa Verom Belogrlić je pokrenuo TV format Na slovo na slovo, koje i dalje, smatra, predstavlja neku vrstu vrhunca televizijskog stvaralaštva za decu.

Po odlasku sa televizije nekoliko godina bio je bez posla, ali je neprestano pisao jer je za njega to bio način života.

„Ali on je stvarno radio svašta, radio je reklame, radio je jelovnike za JAT-ove avione, tekstove za pop-pesme, voleo je sve to da radi“, podseća Miloš Radović.

Ipak, od svega što je uradio, danas je najprepoznatljivija emisija Radija Studio B. Svako jutro u 7 i 15 oglašavao se i u svojoj kultnoj rubrici Beograde dobro jutro budio je sugrađane i zabavljao ih svojim zapisima, aforizmima, satiričnim dosetkama i komentarima.

Miloš Radović kaže da se u njihovoj kući ta emisija slušala kada su uveli reprizu u pet popodne – tada su slušali, jer su ujutru dugo spavali.

„Ja nisam verovao kad mi je on rekao da će on na Studiju B u 7 sati ujutru nešto da govori, da će to neko slušati. Pa sam mu rekao da li si ti normalan, baš će neko u 7 da ustaje da bi slušao tvoje rečenice“, seća se Bećković.

Ipak, i danas Duškove rečenice citiraju i naučnici, taksisti, navijači. Kako je izgledalo raditi sa Duškom Radovićem, prisećaju se Marijan i Zoran, ton-majstori čiji je prvo zaposlenje bio radio Studio B.

„Ja sam počeo da radim krajem 1974. godine, i Duško je bio taj dobri duh koji svako jutro dolazi u 5 sati, pre sunca otprilike. On je uvek gledao da nam donese neke pogačice nešto usput što bi kupio na Bulevaru“, kaže Marijan Živanović.

„Sa Duškom Radovićem raditi je bila velika privilegija jer je on čovek koji je bio za poštovanje. Duško Radović je imao neki durbin, i on je ujutru posmatrao ulice, kako se kreću ljudi, Savu, čamce, brodove, ulazio je u stanove sa tim durbinom, video je ljude kako razgovaraju, da li se svađaju, da li se vole i to mu je stvaralo neku inspiraciju, taj durbin je poznat i on je ostao u Studiju B“, priča Zoran Mihajlović Muza, ton-majstor snimatelj.

Na poslednjem spratu palate Beograd odnosno popularne Beograđanke, nekada se nalazila redakcija Duška Radovića. Međutim, pre dve godine Beograđanka je prodata pa se od tada ni radio Studio B više ne nalazi na ovoj adresi. Nismo uspeli da dobijemo dozvolu i snimimo nekadašnju redakciju, ali ono što smo uspeli da saznamo je da je od Duškove kancelarije jedino ostao pogled na Beograd.

I posle četiri decenije otkako Duško nije sa nama, njegove emsije se slušaju, knjige čitaju. U čemu je danas njegova tajna?

„Tu je pre svega zasluga njegove poezije, njegovog pogleda na svet, njegovog razumevanja života koji nikada neće proći, on je u tom smislu univerzalan pisac. On je jedan od najduhovitijih pisaca koje smo imali i ta njegova duhovitost, njegov humor je specifičan, poseban, originalan“, ističe Dragan Lakićević, književnik, glavni urednik SKZ.

Duško Radović je originalna i neponovljiva ličnost naše kulture. Zato i posle sto godina od njegovog rođenja važi ono što je napisao Branko Ćopić da je svaki Dušan vredan, a da je Radović samo jedan.