Iz prošlosti na svetlo dana: Kako se čuvaju ostaci rimske nekropole u srcu Beograda

Ostaci iz rimskog perioda, novčići, nakit, broševi iz trećeg i četvrtog veka, delovi keramike iz osmanskog perioda, pršljen žirafe – samo su deo onoga što je pronađeno pre početka izgradnje podzemne garaže između Vlajkovićeve, Kosovske i Doma Narodne skupštine Srbije. Kako se čuvaju delovi istorijske građe i koliki je značaj onoga što je pronađeno na arheološkom lokalitetu, govorila je gošća Beogradske hrnonike, Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.

Direktorka Muzeja grada Beograda naglašava da je na lokalitetu na kome se gradi podzemna garaža nađeno upravo ono što su arheolozi i očekivali, s obzirom na to da je krajem osamdesetih Muzej već učestvovao na iskopavanjima u Kosovskoj ulici, i ta linija nekropole iz 2, početka 3. veka se nalazila upravo gde su oni i označili.

„Ovim iskopavanjima je prethodilo jedno značajno istraživanje koje je tačno po slojevima u dubinu od pet metara naznačilo gde treba da se kopa i mi smo zaista jedan prostor od 3600 metara kvadratnih iskopali u dubinu od pet metara. Ono što je najznačajnije i što će svakako ostati u analima i u muzejskoj građi nakon ovih iskopavanja je deo rimskog vodovoda u dužini od 70 metara, koji je prvi put na našim prostorima izmešten po svim pravilima i zakonima struke“, dodaje Jelena Medaković.

Izmeštanje dela rimskog vodovoda je bio izuzetno težak zadatak i zahvaljujući izvanrednoj saradnji sa ekipom građevinaca i mašinskih inženjera koji su na adekvatan način dimenzionisali delove kako bi kasnije mogli da budu izmešteni.

Takođe, konzervatori su odredili proces koji podrazumeva zemljani omotač oko svakog pojedinačnog komada, gde je svaki komad imao između 650 i 750 kilograma, i u posebnom PVC streču, kasnije oplatama od blažujke, dizalicama su delovi uspešno preneti na kamione i odvezeno na odredište gde se sad čuvaju uz poseban tretman i kontrolu, i optimalne uslove čišćenja, objašnjava gošća Beogradske hronike.

Jedan od kurioziteta vezan za ovaj arheološki lokalitet je i da su među raznim pronađenim novčićima, iz rimskog perioda, kasnoantičkog i tako dalje, pronađeno i dosta ruskog kovanog novca, što će biti još jedna zagonetka za istraživače, napominje Jelena Medaković.

Što se tiče restauracije, njoj uvek prethodi hemijska analiza.

„Nakon utvrđivanja vrsta maltera kojima su ispune u kamenu rađene. Vodovodna cev je rađena od tašmajdanskog kamena koji je vrlo porozan i ispunjen je malterima. Te analize ukažu i na proces koji će biti osnovni za stabilizaciju. Jer cilj je da ih stabilizujemo i da se kasnije u park vrate delovi vodovoda koji će biti uslovno rečeno zaštićeni, i na opšte zadovoljstvo građana, moći će da se vidi“, napominje Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.