"Crna ptica" – kako da deca premoste životni gubitak

Dvanaestogodišnja Želja ne može da prihvati iznenadnu smrt svoga oca. Čežnja da ga vidi još jednom, odvlači je od realnog života u magični svet koji nudi mogućnosti, ali je i opasnost.

Dok je u tome bodri nepoznati dečak Vuk, njeni, mama, najbolji drug Luka, i pas Žile pomažu joj da izabere stvarni život. To je siže koji objedinjuje elemente fantastike, strave i psihološkog romana.

"Shvatila sam koliko je oslobađajuće pisati o gubitku, pisati o nekoj vrsti traume, da tako kažem, pisati o patnji, teškim stvarima sa kojima sam se ja suočila a znam da su mnogi ljudi koje lično poznajem a kamoli one koje ne znam, Pri tom je ovo samo jedan vid tuge, jedna vrsta patnje", kaže autorka romana "Crna ptica".

Današnja deca su drugačija i brže razumeju mnoge stvari jer su im informacije dostupnije nego ranijim generacijama ali su ostale iste njihove potrebe, želje, nadanja i zato deci kada čitaju treba ponuditi istinu pre svega, ističe autorka.

Jovanovićeva smtra da dete, pogotovo u nekom formativnom uzrastu između 10 i 13 godina, oseti da mu prilazite kao neko ko je superiorniji, onda se povlači. 

"Ali ukoliko istina i ta jedna iskrenost postoji u književnosti ili u filmovima za decu onda mislim da će se deca otvoriti", poručuje književnica.

Roman "Crna ptica" nastao je iz diplomskog scenarija Aleksandre Jovanović na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu gde je sada na doktorskim studijama. 

Na jesen "Crna ptica" dobija novi život u pozorištu "Bora Stanković" u Vranju.

Autorka kaže da sada "Crna ptica" leti sama, jer joj i nagrada Politikinog zabavnika daje krila.