Apel filmske elite: Reforma EU fondova preti da ugrozi evropsku kinematografiju

Uoči prestižnog Filmskog festivala u Kanu, evropska filmska zajednica podigla je glas protiv predložene reforme ključnog programa finansiranja Evropske unije.

Više od 4.700 istaknutih ličnosti iz sveta filma, među kojima su reditelji Pavel Pavlikovski, Lukas Dont, Rodrigo Sorogojen, Jorgos Lantimos i Frensis Ford Kopola, kao i glumci Žilijet Binoš, Sandra Hiler i Stelan Skarsgard, potpisalo je otvoreno pismo pod nazivom „Evropi je potreban bioskop, bioskopu je potrebna Evropa".

Oni izražavaju duboku zabrinutost da bi planirane promene mogle da razvodne vitalnu podršku evropskoj kinematografiji, ugrožavajući njenu nezavisnost i globalnu konkurentnost.

Šta je ulog: Budućnost programa MEDIA

U središtu spora je budućnost programa MEDIA, koji je u okviru šireg programa „Kreativna Evropa" poslednjih 35 godina bio ključni pokretač filmske i TV industrije u Evropskoj uniji.

Ovaj program je odigrao presudnu ulogu u podršci razvoju, produkciji i distribuciji hiljada evropskih filmova, podstičući koprodukcije i pomažući im da dođu do publike izvan nacionalnih granica.

Među nedavnim dobitnicima Oskara koje je podržao nalaze se i ostvarenja kao što su Sentimentalna vrednost, Anatomija pada i Miljenica, što svedoči o njegovom nemerljivom uticaju.

Problem nastaje zbog plana Evropske komisije da od 2028. godine zameni postojeći okvir novim, širim programom pod nazivom AgoraEU. Unutar njega, poseban program za film i audiovizuelna dela bio bi spojen sa drugim sektorima, poput video-igara i informativnih medija, pod jedinstvenom kapom Media+.

Glavni strah filmske zajednice je da će specifične potrebe i kulturni značaj kinematografije biti zanemareni u tako široko definisanom programu.

Prema predlogu, budžet za novi program bi mogao da bude veći na papiru, ali bez jasnih garancija. Dok je budžet programa MEDIA za period 2021-2027 iznosio 2,44 milijarde evra, predlog za novi, objedinjeni program Media+ iznosi 3,2 milijarde evra za period 2028-2034.

Međutim, filmski stvaraoci upozoravaju da to ne garantuje ništa, jer bi se sredstva delila sa znatno više sektora. Zbog toga je sedamnaest industrijskih tela još u aprilu pozvalo EU da jasno opredeli najmanje 2,83 milijarde evra isključivo za filmski i audiovizuelni sektor.

Tempirana poruka pred Kan

Vreme objavljivanja apela nije slučajno. Evropska komesarka Hena Virkunen trebalo bi da prisustvuje Kanskom festivalu 15. i 16. maja, upravo u vreme kada države članice EU pripremaju svoj prvi zvanični stav o predlogu. Potpisnici pisma se nadaju da će njihov jedinstveni glas uticati na donosioce odluka pre nego što konačna odluka bude doneta.

U svom saopštenju, filmski profesionalci jasno ističu svoje strahove.

„Iako se ukupan budžet može povećati, trenutno ne postoji garancija namenskog finansiranja za filmski i audiovizuelni sektor, što izaziva veliku zabrinutost u celoj industriji o budućnosti nezavisne produkcije, bioskopske distribucije, obuke i kulturne raznolikosti u Evropi", navodi se u apelu filmskih stvaralaca.

Sudbina demokratije i filma su povezane

Ova debata se odvija u vreme velikih izazova za evropski film. U pismu se naglašava pritisak pod kojim se nalazi sposobnost Evrope da priča sopstvene priče u okruženju kojim dominira sadržaj sa drugih kontinenata, uspon globalnih striming platformi, pad posete bioskopima i pojava veštačke inteligencije.

Postoji sve veći osećaj da se audiovizuelna politika EU poslednjih godina preusmerila sa kulturnih ciljeva na industrijske i digitalne, što, kako tvrde umetnici, na kraju najviše koristi vanevropskim konkurentima.

„Sada je vreme da napišemo sledeće poglavlje priče o evropskom filmu, sa još većom ambicijom, srazmernom izazovima sa kojima se suočavamo", navodi se u pismu.

Otvoreno pismo se završava snažnom porukom koja prevazilazi pitanje finansiranja i dotiče se same suštine evropskog identiteta. Kako ističu potpisnici, ishod predstojećih odluka o programu AgoraEU biće ključni pokazatelj posvećenosti Evropske unije svom kinematografskom nasleđu i kreativnoj budućnosti.

„Ne smemo propustiti da vidimo da su sudbina demokratije i sudbina filma, obe rođene u Evropi, intimno povezane."