Život kao film, dok čekaš objašnjenje zapleta – kako se velika dela čuvaju za buduće generacije

Jugoslovenska Kinoteka čuva čak 100 hiljada filmova. Programski Arhiv RTS-a takođe se bavi „podmlađivanjem" velikih dela za male ekrane i filmska platna... Pojedinim naslovima i replikama vraćaju se brojne generacije, a tajnu uspeha uvek i ponovo rado gledanih filmova i serija znaju samo pravi profesionalci.

Posao kinooperatera je kao svaki drugi. To kaže Petar koji je u Kinoteku prvi put došao još davne 1974. godine, kao gledalac. „Negde 79. davao se film Help sa ‘Bitlsima‘. Davao se tri puta u toku dana u tri, pet i u osam. Ja sam gledao sve tri projekcije, i kada sam došao na treću projekciju, redarka se prekrstila što sam opet došao. Ali to je bilo neko drugo vreme“, priča Petar Durović.

A da bi i generacije koje dolaze mogle da uživaju u filmovima, jedna od deset najvećih svetskih filmskih arhiva – Jugoslovenska Kinoteka, čuva čak 100 hiljada filmova.

„Jedan od glavnih poslova Kinoteke jeste da spašava stare filmove. Imali smo sreće da dođemo do kolekcije naših prvih producenata kakvi su Đoka Bogdanović i Svetozar Botorić. Ti filmovi su bili na nekih 30, 40 rolni, gde su filmovi bili u parčićima, gde su potpuno bili izmešani materijali. I mi smo onda mesecima radili jednu detektivsku istragu s jedne strane, da sve te materijale, kao u nekom mozaiku, spojimo na svoje mesto“, izjavio je Saša Erdeljanović, direktor Jugoslovenske Kinoteke.

U Kinoteci se nalazi i jedan od unikatnih štapova Čarlija Čaplina. Pored toga, tu je i kamera pionira Aleksandra Lifke, kao i najstarija kamera braće Limijer koja je imala tri funkcije – kameru, projektor i kopirku.

U Kinoteci imaju i podatke o najgledanijim filmovima, odnosno top-10 listu najgledanijih svih vremena.

Građu vrednu kolektivnog pamćenja čuva i programski arhiv RTS-a, gde je 400.000 kutija snimljenog materijala, ali tu su i mašine koje su se koristile i menjale kroz istoriju. Arhiv ume i da podmlađuje.

„Digitalizacija je kod nas krenula 2017. godine, i već uveliko spasava od zaborava naše bogatstvo koje imamo ovde u RTS-u. Digitalizacija nam je dala jedan od najboljih načina digitalizacije, čuvanja i korišćenja materijala. Digitalizacijom ne samo što ćemo sačuvati i serije i fimove, nego ćemo dobiti materijal u novom kvalitetu“, rekla je rukovodilac Programskog arhiva RTS-a Ana Vasić.

Zahvaljujući kolektivnom sećanju, ali i tehnologiji, čak i generacije koje nisu gledale neke filmove i televizijske serije, znaju napamet replike iz njih.

„Imate one zlatne standarde televizijskog programa, a to su serijal Lude godine, Tesna koža, Hajde da se volimo, Zona Zamfirova... Čini mi se da kako vreme ide, i film Toma i Nedelja dobijaju taj standard. To važi i za serije poput Boljeg života. Kad god se prikaže, i većina serija Siniše Pavića imaju veliku gledanost“, kaže Ivan Karl.

„Pre svega, za dobar film i dobru seriju neophodan je scenario. Od dobrog scenarija uvek može da se napravi loš film ili serija, ali od lošeg scenarija ne može da se napravi dobar. Ono što je izuzetno važno, to je da uz dobar scenario stane dobar autorski tim, kao i dobar tim glumaca. Ono što je ključno i prevashodno, to je dobra i kvalitetna produkcija“, objašnjava Marko Novaković, odgovorni urednik Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS-a.

Niko ne zna da objasni zašto se pojedinim filmovima i TV serijama vraćaju generacije gledalaca, ali, možda je najtačniji odgovor dao Teri Pračet: „Čitav život je kao gledanje filmova. Samo što uvek stižeš deset minuta kasnije, i niko neće da ti objasni zaplet, nego moraš sam da zaključiš na osnovu tragova“.