Pola veka Kuma 2 – rušenje američkog sna, nezainteresovani Džek Nikolson i senatori u džepu

Ostvarenje Kum 2 za RTS su analizirali Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, Đuro Radosavović, pisac i novinar, i Vesna Perić, urednica Dramskog programa Radio Beograda. Zelenović je bio filmski urednik TV Beograd u vreme kad je Kum prvi put prikazan na televiziji. Odmah je bilo jasno da je to više od jednog filma.

„Nije Kum odmah postao remek-delo. Ima tu mnogo toga što mora da se složi, da bi se to desilo. Paramaunt je kupio Puzovu knjigu 1969. godine i onda je krenulo, znalo se odmah da će biti realizacija i filmska, da se traži reditelj, glumci i sve ono što treba za produkciju. Problem je bio što Serđo Leone nije prihvatio, nije ni Piter Bogdanovič, a Kopola se jako mislio zbog toga što je on radio filmove po svojim scenarijima i nije radio adaptacije, mada su i Kum 1 i Kum 2 dobili Oskar za adaptaciju”, rekao je Zelenović.

Skoro 300 miliona dolara na kasama

Zelenović dodaje da je pre snimanja kultnog ostvarenja bilo problema sa glumcima.

„Al Paćino je bio mlad glumac, tek je počinjao, bio je više pozorišni glumac, i varijanta je bila da njegovu ulogu igra Robert Redford u prvoj, a Džek Nikolson u drugoj varijanti. Nikolson je pročitao scenario i rekao – Ma ovo je za nekog Italijana, ovo nema veze, ja nemam s ovim šta da radim. I film se 1972. godine, govorim o Kumu 1, pojavio kao svaki film na repertoaru koji se pojavio te godine. To je jako brzo poprimilo epske razmere, kako se to kaže. On je sa tih nekih sedam miliona, sa koliko je napravljen film, što je u to vreme bila neka suma, vrlo brzo napravio skoro 290 miliona na kasama“, dodao je gost Jutarnjeg programa.

Đuro Radosavović, pisac i novinar smatra da je Kum magično i vanvremensko ostvarenje.

„Ja sam gledao u Kinoteci – 50 godina prvog dela Kuma. Dakle, ja sam generacija koja ga nije gledala u bioskopu. Gledao sam ga na televiziji. Prvi put kada sam ga pogledao u bioskopu, ja sam video toliko detalja, ja sam izašao još luđi nego što sam bio pre tim filmom. Zašto? Zato što, tu svadbu sam doživeo drugačije, kolorit, Karavađo, sve to što je Kopola mislio…  Čini mi se da je pakovano za bioskop, ali je, naravno, i na televiziji sjajno” objasnio je Radosavović.

Kopolino kockanje koje se isplatilo

Radosavović dodaje da smatra da je za Kopolu bilo veliko kockanje –odluka – da nakon jednog remek-dela, proba još jednom i konstatuje da „smo svi zadovoljni što je prihvatio taj rizik”.

Zelenović je dodao da se Kum 2 prikazivao u Domu omladine Beograda gde je on svojevremeno bio urednik Filmskog programa.

„Trajalo je preko 70 dana, to je preko 300 projekcija, ne znam koliko, stotine i više hiljada gledalaca. Jer u Kumu 2 vi u stvari objašnjavate istoriju porodice Korleone. I onda smo, mi zaljubljenici u Kuma, napravili jedan mali eksperiment. Pa smo prvo pustili Kuma 2, a onda Kuma 1”, rekao je, i objasnio da su reakcije bile odlične, i da je eksperiment fantastično funkcionisao.

Podsetio je i da je Kopola u prvom trenutku odbio da režira Kuma 2, ali i naglasio, kao istoričar filma, da Kuma treba gledati isključivo kao triptih.

Opsesija Rimskim carstvom

Mnogi međutim Kuma gledaju ne samo kao film, nego kao filozofski priručnik, sažetak životne mudrosti.

„Mi imamo jednu ipak poluvekovnu distancu u odnosu na te fenomene mafije koje Kopola opisuje. Ali ono što je zanimljivo je Kopolina ta opsesija na neki način Rimskim carstvom i ustrojstvom Rimskog carstva. To možemo videti u njegovom najnovijem filmu Megalopolis, ali to se nekako i vidi kroz ovu sagu o porodici Korleone, kako se uspostavljaju ti kodovi, socijalne relacije, moći, nešto što se na neki način Don Vito Korleone nastavlja baštini, na neki način, od strukture Rimskog carstva. Čak se i u Kumu 2 pomene ta ideja da je familija isto što i na neki način Rimsko carstvo“, rekla je Vesna Perić, urednica Dramskog programa Radio Beograda.

„Ali šta radi Majkl, najmlađi sin? On na neki način prevrednuje i ruši ove principe i podlože više o nekom makijavelističkom načinu funkcionisanja i građenja odnosa moći, u odnosu na njegovog prethodnika, odnosno na oca Vita Korleonea. U tom smislu je nama zanimljiva ta geneza, postanka, mita zapravo više o Majklu Korleoneu nego o ocu Vitu Korleoneu. Neki čak teoretičari u filma i medija porede Majkla sa Orestom. 

Majkl je tragički lik i to vidimo upravo u drugom delu Kuma. On, da bi na neki način održao kontinuitet familije, kao jednog, da kažemo, organizacije, kao preduzeća za proizvodnju, na neki način, zločina, mora da ubije svog brata. Isto kao što Orest, da bi osvetio smrt oca, mora da ubije svoju majku. U tom smislu, mislim da snaga Majklovog lika je nešto što možda nadilazi čitavu priču o porodici Korleone“, smatra Perićeva.

O mafiji bez mafije

Kopola je zbog Kuma imao problem, osim sa izborom glumaca, probleme sa studijom ali, moguće, i sa mafijom.

„Jedna od floskula koja prati američki film, prati američko društvo, to je da Amerikanci imaju svoj američki san. Film Kum, svojom strukturom, s onim što je antipod američkom snu, on ga ruši u paramparčad. Znači, ta vrsta filma kada se pojavila, ona je bila revolucionarna upravo u tom smislu što je neke teme dodirivala, ali, nije mogla do kraja. Dakle, reč mafija se u Kumu ne pominje. Italijansko-američka asocijacija za građanska prava je imala neki sastanak i rekla – To ne može. Zato što valjda neko je verovatno bio u mafiji, pa to nije moglo da se pominje. I ne treba da se pominje.

Dakle, u filmu je potpuno jasno, kada bosovi sede, dogovaraju šta će i kako će, posle ubistva Sonija i tako dalje, da je reč o mafiji. Dakle, to je jedan film koji nije nikakva oda, ni mafiji, ali ni američkom snu”, objašnjava Zelenović, i ističe da je reč zapravo ofilmu koji „je postavio stvari na pravo mesto”, posebno imajući u vidu činjenicu da je Kopola istrajao na činjenici da se to ne preseli u 70. godine, već da ostane nešto što jeste – posle Drugog svetskog rata.

Veliki zločini iza bogatstava

Kopola uvek insistira na tome da se malo priča i o kapitalizmu.

„Na početku knjige, ako se, ako premotamo i film i sve, na početku knjige je citat – Iza svakog velikog bogatstva stoji veliki zločin. Dakle, to je sa vrha francuske književnosti uzgred. Onda, ako posmatramo kakvo je koncipiranje likova, to je kao kod Dostojevskog. Ako vidimo kako je slikao film, to je Karavađo. Dakle, mnogo toga je tu ispleteno. Što se tiče kapitalizma, ovaj citat jasno govori o svim namerama. Dakle, to je nešto što je i zaokružilo i knjigu zaokružilo i ovu priču oko Amerike, šta je sve ispod toga. Ovo je prvi put ja mislim da je moglo direktno da se vidi da neko kaže rečenicu – Senatore neko drži u džepu”, objasnio je Radosavović.

Dodaje da se u filmu govorilo i o sindikatima, političarima, ali i o tome da „kriminalni svet nije najgori“, već da „tu ima i igrača koji igraju tako što jednu nogu drže na jednoj, a drugu na drugoj strani“.

Zato, kaže, Kum služi kao podsetnik jer je univerzalan, i da njegova godina proizvodnje „predstavlja samo brojke i ništa drugo“.