Ko danas gleda televiziju, čita novine i sluša radio

Podaci Istraživačke agencije IPSOS pokazuju da 4,4 miliona ljudi svakodnevno u nekom trenutku prati TV program, dok je taj broj, odnosno broj onih koji bar jednom nedeljno provedu minut pored TV ekrana, negde 5,6 miliona ljudi.

Podatke o tome kako se ovaj trend kretao u posednjih deset godina IPSOS je formirao na osnovu istraživanja agencije Nilsen koja radi merenje gledanosti televizijskog programa, napominje Predrag Kurčubić, generalni direktor IPSOS-a.

Na osnovu ovih merenja, primećuje se da se u prethodnoj deceniji procenti nisu menjali, ali u apsolutnim brojkama se vidi blagi pad, s obzirom na to da je populacija manja nego 2014. godine.  

S druge strane, štampani mediji beleže konstantan i značajan pad. Sve klase štampanih medija danas imaju manje od 10 odsto redovnih čitalaca. 

Međutim, jedina klasa medija koja beleži ozbiljan rast su digitalna izdanja.

Što se radija tiče, kome je više puta predviđano da će nestati, pokazalo se da je veoma vitalan medij koji i dalje odoleva, čak beleži blagi rast slušanosti. Broj ljudi koji bar jednom nedeljno sluša radio u odnosu na 2019. godinu stabilno raste za 58-60 odsto. Slušanje radija je  značajno i u smislu da oni koji su uz radio-prijemnik ili slušaju radio preko mobilnog telefona, skoro četiri sata dnevno provedu slušajući radio. 

Profil gledalaca televizije

Kada pogledamo profile gledalaca televizije, navodi Predrag Kurčubić, u populaciji starosti od četiri do 19 godina svega njih 25 odsto ima navik od svakog dana gleda televiziju.

„S druge strane, ukoliko gledamo koliko često su onlajn, ti procenti idu praktično na 100 odsto. Tako da se navike menjaju i televiziju dominantno gledaju stariji ljudi. Ukoliko gledamo ukupno učešće naših građana koji su stari 60 ili više godina u gledanju televizije, on ide preko 50 odsto, nekada i oko 56 odsto. Što nije opet naša specifičnost, to je  globalni fenomen“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Takođe, treba imati u vidu da se televizija danas gleda na drugačiji način. Gotovo svi imamo mogućnost da vratimo određene sadržaje, pratimo program na raznim striming platformama, a pad se beleži jedino kod klasičnog linearnog gledanja televizijskog programa.

„Radili smo istraživanja kvalitativnog tipa i fokusirali smo se na mlađe generacije. Shvatili smo da oni kad gledaju TV, vrlo često to radi preko mobilnog telefona ili kad gledaju video sadržaj, to je onda još češće preko mobilnog telefona“, napominje Kurčubić.

Pojavila se i nova medijska forma – podkast, koja je dosta preuzela radijsku i televizijsku publiku.

Televizija glavni izvor infomacija

IPSOS je u anketi pitao građane preko kojih medija dobijaju informacije koje su važne u širem smislu. Pokazalo se da je televizija i dalje na prvom mestu – 42 odsto kaže da je televizija, a da je jedan od izvora informisanja podkast kaže 14 odsto populacije, ali samo dva odsto kaže da im je on glavni izvor informisanja. 

Dnevne novine su na 16,5 odsto kao jedan od izvora i na 5,5 odsto kao glavni izvor informisanja.

„Kada smo radili istraživanje vezano za popodnevni televizijski program koji ide nakon što se ljudi vrate sa posla, zaključili smo da mnogi gledaoci zapravo nisu fiksirani uz TV prijemnik, nego da ga slušaju“, napominje direktor IPSOS-a.

Zanimljivo je i da se, kako pokazuju istraživanja, većina ljudi najčešće i najbrže informiše na društvenim mrežama. Međutim, na pitanje kome najviše veruju, ipak se vraćaju na teren tradicionalnih medija, pre svega na televiziju.

Sledi li kraj štampanim medijima

S obzirom na to da štampani mediji imaju isti ili sličan sadržaj i na svojim onlajn izdanjima, ljudima je mnogo lakše da pročitaju vest na mobilnom telefonu, nego da idu na trafiku i kupe novine.