Miroslav Lekić: Ako se želi dobiti Oskar, to je onda jedna dugačka i ciljana akcija

Ruski konzul, urađen po romanu Vuka Draškovića, bavi se zbivanjima početkom sedamdesetih godina, kada je možda i počeo konačni raspad Jugoslavije. Komplikovani srpsko-albanski odnosi predočeni su kroz lične priče.

„Svaka druga vrsta uopštavanja vodi ka nekim baš opštim stvarima i nekonkretnim rešenjima. A pričajući priču o odnosu koji tamo vlada već decenijama, u stvari kroz lične sudbine i kroz ono što te ljude na ličnom planu pogađa, u stvari možemo ispričati jednu univerzalnu priču koja u sebi sada ima sve komponente onoga što se na prostoru Kosova dešava već duže vreme“, smatra Miroslav Lekić.

„E, sad, naravno da je važno da to nekako uspemo da pokažemo i napolju, odnosno da pokažemo još i nekim drugim ljudima, upravo zbog toga što se ta slika o svemu tome što se dešava na Kosovu na neki način sporo probija, zbog toga što je ona s jedne strane još uvek jednostrana, zbog toga što na neki način se mnogo više sluša samo jedna strana, šta kaže i kako priča, jer za istinu kao i za svađu je uvek potrebno dvoje“, napominje reditelj.

Žarko Laušević nezaobilazni element filma

Ostvarenje u kome glavne uloge tumače Nebojša Dugalić i Paulina Manov, premijerno je prikazano na Festu. Žarko Laušević, kome je ovo poslednja uloga, uticao je i na nastanak filma, jer je bio uključen u projekat još od prve ideje, pre 20 godina.

„Godinama nas dvojica smo pre ovog početka snimanja radili na ovome, pisali scenario, pričali. On je zaista, što sam već nekoliko puta rekao, aktivni učesnik u izradi ovoga scenarija. I to ne samo kroz priču, nego i kroz aktivno učešće, čak i u pripremama filma, veoma aktivno, i kroz glumačke probe i neke druge stvari. On je, kako bih rekao, jedan od nezaobilaznih elemenata ovoga filma. Jako mnogo je njegovog ličnog ugrađnjno u ovaj film."

„I naravno da je, svaki put kad gledam, nekako teško zbog toga što ga nema više i zbog toga što negde nismo uspeli do kraja da ostvarimo neke planove koje smo zajedno imali“, ističe Lekić.

Kod dodele Oskara ne postoje slučajnosti

Za laskavu nagradu Oskar godišnje se prijavi između 80 i 90 filmova. Glasa se u dve faze. Prvo se bira deset filmova – sedam s najvišim brojem glasova, i još tri koje dodaje posebno telo, Akademijin Izvršni odbor za strane filmove. Zatim se od tih deset glasa za konačnih pet, da bi samo članovi Akademije koji su pogledali svih pet mogli da glasaju za pobednika.

„Ako se želi dobiti Oskar, to je onda jedna dugačka i ciljana akcija koja se vodi više godina, da bi se pripremio teren, da se može doći u poziciju da uopšte film iz jedne kinematografije osvoji Oskara. Tu slučajnosti ne postoje. Jednu temu koja je za nas veoma važna, na neki način približim stranoj publici, pre svega američkoj i da približim nekakvoj stručnoj kritici koja se bavi filmom tamo i da na neki način još malo više rasvetlimo sve to što se na prostorima Kosova i ovde kod nas trenutno dešava“, napominje reditelj.

Drugo učešće u trci za Oskara

Drugi put film Miroslava Lekića učestvuje u izboru za nagradu Oskar.

„Naravno, prošli put kada sam bio, to je bilo pre mnogo godina, već su se stvari promenile od tada. Ali u svakom slučaju, tek počinjemo da radimo. Ono što je neophodno i što je nužno, to je pronaći u Americi publicistu, odnosno kuću koja će vam pomoći da ostvarite kontakte, da u raznim časopisima date oglase, da zakažete projekcije, da bi članovi Akademije koji ne mogu da dođu u Los Anđeles gledali na redovnoj projekciji film.“

„Znači, ja bih rekao, čitav jedan niz logističkih postupaka morate da uradite, da biste, makar i na najmanji način, skrenuli pažnju na film. Inače, bez toga film jednostavno nestane u jednom moru događanja koji se tamo zbivaju. Ako vi sa nekim ko se u to razume, ne povedete računa, da skrenete pažnju na njega, onda je propao“, objašnjava Miroslav Lekić.

Naša publika prepoznaje mesta, ljude i događaje, a za strance biće to vanvremenska priča o tome da je posle svih nemilih situacija razgovor neminovan i da je život najvredniji.