Udo Kir: Sviđa mi se Beogradski pobednik, lepši je od Oskara

Filmografija nemačkog glumca velikih dostignuća na međunarodnom planu, broji gotovo tri stotine naslova. Najzvučniji su Moj privatni Ajdaho, Drakula, Suspirija, Berlin Aleksander plac, Ples u tami.

Često je negativac – poput onih u Obojenoj ptici, filmu Bakurau. Uda Kira gledamo u novim ulogama – u filmu Moj život sa Adolfom i popularnoj seriji Lovci gde igra Hitlera. Snimao je sa najvećim rediteljima od Hercoga, Fazbindera, Fon Trira, Arđenta do Van Santa.

Zanimljivo je što ste na početku karijere na neki način, bili povezani sa Beogradom i Srbijom?

– Jeste. Živeo sam u Londonu, nisam želeo da budem glumac, ali onda su mi ponudli ulogu koju sam prihvatio. Bio je to moj prvi film u boji, Znak đavola, sniman u Austriji. Partnerka mi je bila vaša glumica Olivera Katarina. Bilo je to pre 50 godina. Oboje smo bili mladi i lepi. Mnogo mi se dopala. Imala je divan glas.

Kao glumac s nemačkim akcentom, često ste glumili naciste. Da li ste se umorili od takvih uloga?

– Naravno! Sećam se, davno kada sam išao u bioskop, uvek su tu bili neki glumci koji nisu znali nemački, pa su samo vikali 'Ahtung'. I onda su meni počeli da nude takve uloge. Često sam glumio Hiltera, ali sam uvek mislio na Čaplina u filmu Diktator, kada šutne svet. I uvek su to bile komedije. Sada, u seriji Lovci glumim ga ozbiljno i prvi put mi nije bilo lako. Ali,to je samo film.

Za izuzetan doprinos kinematografiji, uručen vam je „Beogradski pobednik“. Da li vam posle toliko godina karijere nagrade i dalje znače?

– Živim u bivšoj biblioteci u Palm Springsu i sve nagrade čuvam u kupatilu. Znam da će moji prijatelji barem jednom tokom večeri da uđu i kada izađu uvek kažu da nisu znali da imam toliko nagrada. Sada ih je previše. Ali ih volim. Osećam se dobro kada ih dobijem.

Iako u osmoj deceniji, čovek posebnog pogleda Udo Kir je neumoran. Sprema tri nova projekta, ali priželjkuje da se posveti svojoj bašti i spasavanju pasa lutalica.