Šest filmova koje neću propustiti na FEST-u

Apsolutni hitovi ovogodišnjeg FEST-a, i prema rečima organizatora, su ostvaranja ovenčana brojnim nagradama i nominacijama za Oskara. Tu se najpre izdvaja psihološka drama „Tar" (TÁR) smeštena u svet klasične muzike koja se fokusira na izmišljeni lik, Lidiju Tar, kompozitorku i dirigentkinju.

Kejt Blančet je za ovu ulogu već osvojila nekoliko prestižnih nagrada, a nalazi se i u konkurenciji za Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu. Uz ovu kategoriju, film „Tar" ukupno ima šest nominacija za Oskara, uključujući kategorije za najbolji film, najbolji scenario i najboljeg reditelja.

Pored toga, ostvarenje „Razgovori žena" (Women Talking) jedan je od najzapaženijih filmova u ovogodišnjem programu. Zasnovan je na istoimenom romanu Mirijam Tejvs o ženama u izolovanoj verskoj zajednici koje se bore da pomire svoju veru sa nizom seksualnih zlostavljanja koje su počinili muškarci iz kolonije. Film ima dve nominacije za Oskara – za adaptirani scenario i najbolji film, kao i dve nominacije za Zlatni globus – za scenario i originalnu muziku.

Ipak, mi vam dajemo predlog nekih možda manje popularnih naslova zbog kojih narednih dana vredi otići u bioskopske dvorane.

1. Zavera u Kairu (Cairo Conspiracy)

Politički triler švedskog režisera poreklom iz Egipta Tarika Saleha nagrađen je Zlatnom palmom za scenario na ovogodišnjem Kanskom festivalu. Interesantno je da je film menjao svoj originalni naziv „Dečak iz raja" (Boy from Heaven), a bio je i ovogodišnji švedski kandidat u trci za Oskara.

Radnja prati mladića Adama, ribarevog sina iz delte Nila, koji dobija stipendiju za studije na prestižnom Univerzitetu Al-Azhar u Kairu, epicentru moći sunitskog islama. Nakon dolaska u Kairo, najviši verski vođa univerziteta, veliki imam, iznenada umire i Adam ubrzo postaje pion u nemilosrdnoj borbi za moć između egipatske verske i političke elite.

Reditelj Tarik Saleh kaže da je inspiraciju za ovo ostvarenje dobio čitajući „Ime ruže" Umberta Eka, kao i da je poželeo da napravi sličnu priču o Univerzitetu Al-Azhar koji ga je oduvek fascinirao, a njegov deda je upravo na tom univerzitetu studirao.

Tarik Saleh je nagradu u Kanu posvetio mladim egipatskim kolegama, u želji da se njihov glas i rad čuju i vide u svetu. Salehu je boravak u Egiptu, domovini njegovog oca, od 2015. uskraćen uoči početka snimanja filma „Incident u Hiltonu na Nilu" ("The Nile Hilton Incident") koji prikazuje uzavreli Egipat samo par dana pre izbijanja revolucije poznate kao Arapsko proleće. Taj film, po kojem je Saleha upoznala međunarodna javnost, u Egiptu je bio zabranjen.

2. Dvostruka prevara (Decision to leave)

Južnokorejski triler u režiji Park Čan-Vuka, u kome jednu od glavnih uloga tumači kineska zvezda Tang Vej. Film je bio veoma zapažen na Filmskom festivalu u Kanu gde je osvojio nagradu za najbolju režiju i našao se u užoj selekciji za Oskara za najbolji strani film.

„Dvostruka prevara" poziva publiku da ne traži rešenje zagonetke koja čini okosnicu priče filma, već da se preda nesvakidašnjem spoju napetosti i suptilnih emocija.

Radnja filma počinje na planinskom vrhu u Južnoj Koreji gde nalaze telo muškarca. Detektiv Hae-Jun počinje istragu i najpre sumnja na pokojnikovu ženu. Ali dok dublje kopa, nalazi se zarobljen u mreži obmana i želja.

Mnogi kritičari su ovo ostvarenje proglasili najboljim filmom godine, pa se povela velika polemika jer nije ostvario nijednu nominaciju za Oskara, a predviđali su mu nominacije ne samo u kategoriji najbolji strani film, već i za režiju i najbolji film.

Reditelj Park Čan-Vuk osvajao je brojne nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji i jednu BAFTA nagradu, za film „Sluškinja" („Handmaiden") koji je prikazan na 45. FEST-u.

3. Tiha devojčica (The Quiet Girl)

Drama koja prati priču o tihoj, zanemarenoj devetogodišnjoj devojčici. Dok se njeni roditelji pripremaju za rođenje još jednog deteta ona odlazi iz svoje disfunkcionalne, siromašne porodice kod rođaka da tamo provede leto.

Ona cveta u njihovoj brizi, ali u toj kući, u kojoj ne treba da bude tajni, ona otkriva jednu.

Irska usamljenost koja se retko viđa na ekranu, tako je Njujork tajms opisao ovo ostvarenje.

Ovaj film doneo je Irskoj prvu nominaciju za Oskara i to za najbolji strani film. Ova godina bila je plodonosna za irsku kinematografiju, jer je čak četvoro glumaca nominovano za najprestižniju filmsku nagradu, kao i jedan režiser.

Reditelj filma Kolm Berejd tokom proteklih 15 godina režirao je nekoliko višestruko nagrađivanih kratkih filmova i nekoliko dokumentaraca. U dugometražnom filmu debitovao je sa „Tihom devojčicom" za koju je osvojio Gran pri međunarodnog žirija programa „Generation K+" u Berlinu.

4. Dalilend (Dalíland)

Žanrovski svrstavajući biografski film „Dalilend" prikazuje pozne godine neobičnog braka između umetnika Salvadora Dalija i njegove supruge Gale, u vreme kada njihova naizgled nepokolebljiva veza počinje da puca.

Radnja se odvija u Španiji i Americi 1973. godine, a ispričana je kroz prizmu Džejmsa, mladog asistenta slikara, koji želi da se proslavi u svetu umetnosti dok pomaže ekscentričnom i živahnom Daliju da se pripremi za veliku izložbu u Njujorku.

U naslovnoj ulozi je britanski oskarovac Ben Kingsli, dok Galu tumači nemačka glumica Barbara Sukova dobitnica prestižnih filmskih priznanja među kojima su nagrade iz Kana i Venecije. Sukova je ovogodišnji laureat i 51. FEST-a budući da joj je pripala nagrada međunarodnog počasnog „Beogradskog pobednika".

Ezra Miler je u ulozi mladog Dalija, a umetnikovu dugogodišnju muzu, francusku pevačicu, slikarku i manekenku Amandu Lir, u filmu tumači Andreja Pejić, transrodna manekenka i glumica.

"Najnoviji biografski film prikazuje ludilo, komediju i tragediju nadrealističke legende koja je svoj identitet pretvorila u umetničko delo", napisao je Oven Glajberman (Verajeti). 

Svetsku premijeru ovo ostvarenje imalo je na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu. Film je dobio različite kritike, pa o njemu najbolje prosudite kada ga sami pogledate.

5. Moj komšija Adolf (My Neighbor Adolf)

Radnja filma smeštena je u Kolumbiju šezdesetih godina 20. veka, a usredsređena je na usamljenog i mrzovoljnog Poljaka koji je preživeo Holokaust i živi sam na selu.

Zapanjen je kada se u susednu kuću doseli drski i neprijatno tajnoviti nemački iseljenik. Sumnja da mu je novi komšija Adolf Hitler.

Započinje istragu kako bi dokazao svoju tvrdnju, ali kada se čini da dokazi i dalje nisu ubedljivi, primoran je da se približi svom „neprijatelju" kako bi dobio neoborive dokaze.

Glumačka legenda Udo Kir, koji u ovom filmu glumi „sumnjivog Hitlera", dobitnik je međunarodnog počasnog „Beogradskog pobednika" na ovogodišnjem FEST-u 

Režiju potpisuje Leon Prudovski, izraelski filmski reditelj i scenarista, rođen u Rusiji, koji je napisao scenarija i režirao serije, kratke i dugometražne igrane filmove u Izraelu, Francuskoj, Rusiji i Ukrajini. Njegovi filmovi su nagrađivani još na akademiji, a zatim na Venecijanskom filmskom festivalu, Pekinškoj filmskoj akademiji, čak i u Seulu gde je dobio nagradu za dramu...

„Prudovski je stvorio šaljivo sentimentalnu dramu sa čudnim rezovima stvarnog istorijskog bola", tako Njujork tajms opisuje ovo ostvarenje.

6. Opstanak dobrote (The Survival of Kindness)

Ova australijska drama biće prikazana u okviru glavnog takmičarskog programa ovogodišnjeg FEST-a.

Film prikazuje ženu koja je usred pustinje u kavezu na prikolici ostavljena da umre. Predstavljajući njenu borbu, beg, proživljavanje kuge i progona, od pustinje preko planine i konačno do grada u potrazi za nepoznatim početkom ovaj film retko koga ostavlja ravnodušnim.

Interesantno je da je glavna uloga u ovoj distopijskoj alegoriji pripala Muađemi Husein koja je prvi put stala pred filmske kamere.

Odrasla je u Kongu, gde nije bilo bioskopa. Kaže da joj je lično iskustvo tokom odrastanja pomoglo u stvaranju ove uloge.

„Živela sam preživljavajući svaki dan, jer je moja porodica bila siromašna. Nije bilo lako kupiti čak ni hranu, cipele", rekla je Huseinova.

Na pitanje da li je preplitanje pokreta za rasnu pravdu „Black Lives Matter" i postapokaliptnične pandemije koja je, nalik kovidu, reakcija na vreme u kojem živimo, reditelj Rolf de Hir za RTS je rekao da je film u vreme pandemije i nastajao.

„Početna tačka bila je jedna slika koja mi se stvorila pred očima i nikako nisam mogao da je izbrišem – slika čoveka u kavezu, u prikolici u pustinji. Kada imate tu sliku i sliku vremena u kome živimo, logično je da osetite potrebu da progovorite o okrutnosti porobljavanja", naglasio je De Hir.

Film „Opstanak dobrote" je međunarodnu premijeru imao na 73. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu gde se takmičio za Zlatnog medveda.

Ovo je samo kratka lista filmova koji bi mogli da privuku vašu pažnju, sačinjena na osnovu ličnog senzibiliteta i afiniteta. Kompletan program ovogodišnjeg FEST-a možete pronaći na zvaničnom sajtu festivala.