Montažeri – ljudi u čijim rukama nastaje film su autori, a ne tehnički deo ekipe

Film nastaje od snimljenog materijala tek u njihovim rukama, pa ipak, upućeni kažu da filmski montažeri ne dobijaju dovoljno priznanja za rad. Iako je njihov doprinos autorski, često ih ubrajaju u tehnički deo ekipe. Nedavna priznanja za domaće montažere nagoveštavaju da će se odnos prema toj profesiji, možda, promeniti.

Montaža je, kažu poslednja ruka scenarija. Kroz njihove ruke prođu sati takozvanog „sirovog" materijala i mnogobrojne verzije filma, sve do one prave. Ipak, priznanja pripadnu drugima.

Nagrada za životno delo Asocijacije filmskih festivala Srbije koju je nedavno dobila montažerka Ljiljana Lana Vukobratović, za nju je tek drugo priznanje, a u biografiji su joj kultni filmovi: Ko to tamo peva, Davitelj protiv davitelja, Maratonci...

„U moje vreme, bivše vreme, nagrada za montažu je služila za potkusurivanje. Republičko, ovako ili onako. Tako da ja u stvari nemam ni jednu nagradu za montažu. Imam plaketu Jugoslovenske kinoteke. Mislim da ne postoji veće priznanje nego kada vam vaše kolege dodele ovu nagradu“, naglašava Ljiljana Lana Vukobratović.

Za neke priznanja stignu prekasno, poput nagrade za doprinos filmskoj umetnosti festivala „Sofest“ koja je posthumno dodeljena Veri Baronijan. Montažeri poput nje, kreativni i autentični, obezbedili su bolji status profesiji.

Takav je bio i Marko Glušac, a njegovo ime nosi jedno od najznačajnijih priznanja za montažu, nagrada na Festivalu autorskog filma, koja je ove godine pripala Olgi Košarić za film Da li ste videli ovu ženu.

„Naravno može da se desi da film nije toliko dobar, nije interesantan, ali da je zanatski dobro izmontiran tako da pravi profesionalci mogu da prepoznaju koliki je doprinos montaže. Mislim da niko osim montažera i reditelja ne može to da zna u potpunosti jer su oni jedini koji znaju materijal i od čega je zapravo taj film potekao“, smatra Olga Košarić.

Montažer i reditelj moraju da se podržavaju, smatra Mina Petrović, takođe dobitnica priznanja za dosadašnji rad.

„Montažer je tu i kao podrška i kao neko ko je objektivan u odnosu na snimljeni materijal. Smatram da je odlika dobrog montažera ta da se prilagođava različitim rediteljima i rediteljskim izrazima na različitim projektima. Dakle, da doprinese viziji reditelja na neki svoj kreativan način“, navodi Mina Petrović.

Programski jezik montaže danas se može naučiti i onlajn, pa su tako mnogi montažeri samouki. Ipak, filmski jezik i različite poetike najbolje se nauče na akademiji, a to filmu daje kvalitet.