Kanjon reke Vučjanke igra važnu ulogu u seriji „Bilo jednom u Srbiji“

Lepota koja oplemenjuje, snaga koja zadivljuje. Kanjon reke Vučjanke podno Kukavice kojeg su isklesali voda i vreme jedan je od najlepših u Evropi. U Pešinom Jazu i Dev kazanu snimane su najlepše ljubavne scene filma i serije Bilo jednom u Srbiji.

Bata iz Vučja, slikar koji je naslikao baba Desku i konje sa okrenutim potkovicama, najbolje zna koliko ovaj kanjon može biti inspiracija umetnicima.

„Filmom Bilo jednom u Srbiji ovaj kanjon je ugledao svetlost dana i to je ujedno i poziv mnogim turistima i ljubiteljima prirode da dođu i vide jedan od najlepših kanjona u Evropi“, priča Bata iz Vučja.

A Vučje još čuva tu staru patinu, stare kuće koje su poslužile kao idealna scenografija. U komšiluku Conetove i Ruškine kuće, Gradimir Đokić Gaja bio je domaćin filmskoj ekipi:„Ovde je bilo preko 150 glumaca i statista i pomagača, izuzetna saradnja“. 

Vučjanci su bili dobri domaćini, a mnogi kao glumci-početnici i statisti bili deo jednog velikog projekta. To iskustvo pamtiće celog života.

„Već me prepoznaju kako ide serija, tako da je vrlo verovatno da će mi popularnost rasti“, kaže glumac Andrija Stojilković.

Statista Slaviša Mitić kaže da je imao lepo iskustvo i da je igrao ne samo on već i njegov pas Čapa.

Ponovo radi bioskop u Vučju

Vikendom u vreme emitovanja serije ulice u Vučju i okolnim selima su prazne. Ljudi sede ispred televizora da vide i osete magiju.

Direktor Doma kulture u Vučju Bratislav Stanisavljević ističe da je premijera održana posle 27 godina: „Mogu slobodno da kažem – bioskop ponovo da radi“.

„Igram na svom dijalektu i igram u filmu koji govori o našim precima i jednom zlatnom vremenu između dva svetska rata“, navodi prednosti rada na ovakvoj seriji Ivan Janković, glumac Narodnog pozorišta u Leskovcu.

Bilo jednom u Srbiji – fikcija ili stvarnost? Za Leskovčane i jedno i drugo jer gledajući seriju ponovo su uvereni da su snovi dostižni.