Stenli Kjubrik je bio autor koji pripada i istoriji likovnih umetnosti

Deset godina od objavljivanja knjige „Stenli Kjubrik: Između slikarstva i filma", autorka Dijana Metlić predstavlja njeno drugo, dopunjeno izdanje u kome je kroz sučeljavanje dve umetnosti pokušala da kaže nešto novo o jednom od najvećih filmskih stvaralaca 20.veka.

Disertacija istoričarke umetnosti Dijane Metlić na Filozofskom fakultetu u Beogradu rezulatirala je i nagrađenom knjigom Stenli Kjubrik: između slikartsva i filma koju je Filmski centar Srbije objavio 2013.godine.

Ali, kao što sama autorka kaže, Kjubrik je njije ostavljao na miru, nastavila je da istražuje njegovu ličnost i delo u okviru istorijsko-umetničkog pristupa, to jest da ga pozicionira u okvir evropske istorije umetnosti.

„Kjubrik je bio fotograf za časopis Luk, i mislim da ta vizualnost počinje već tu da se formira. Znači, svi elementi njegovog filmskog rukopisa prisutni su tu. Drugo, malo se zna da je Stenli Kjubrik već 1947. godine bio statista u jednom eksperimentalnom filmu jednog od najuticajnijih evropskih avangardnih autora, Hansa Ritera, gde je zapravo upoznao Mana Reja, Dešana, Aleksandra Kandera i mislim da je taj neki evropski ili avangardni, neobičan pristup prema filmskom jeziku, u stvari rođen tu“, naglašava Miletićeva.

Odnos prema likovnoj umetnosti Stenli Kjubrik je posebno razvijao od sredine šezdesetih, kada se iz Amerike seli u Evropu, u Englesku, gde stvara svoja najreprezentativnija dela od Odiseje u svemiru, preko Paklene pomorandže, Berija Lindona, sve do svog testamentarbog ostvarenja Širom zatvorenih očiju.

„Meni su bili bitni ti odnosi prema starim majstorima, sa jedne strane, koju on eksplicitno pokazuje u Beriju Lindonu, ali i prema modernoj umetnosti, nasleđu moderne umetnosti vidljivo u Paklenoj pomorandži, u Isijavanju i u Širom zatvorenih očiju“, dodaje autorka.

Dijana Metlić sa čitaocima deli sve ono što je njoj bilo otkriveno u arhivu Stenlija Kjubrika u Londonu, a što je doprinelo njenom originalnom pristupu u interpretaciji jedinstvenog filmskog autora.

„Produkcija o Kjubriku nije mala, u teorijskom smislu, ali to su uglavnom knjige koje se bave iz pozicije teorije filma njegovim opusom. Pošto sam ja istoričar umetnosti, onda mi je zapravo bilo relevantno da ga nekako pozicioniram, filmski opus Stenlija Kjubrika unutar šire, da kažem, istorije vizuelne kulture 20. veka“, objašnjava Dejana Miletić.

Ova knjiga nam ukazuje da Kjubrika možemo da razmatramo i kao autora koji pripada istoriji likovnih umetnosti. Namenjena je najširoj publici, posebno mlađoj koju će inspirisati da gleda filmove Stenlija Kjubrika.