Tri prava festovska filma na Festu

Ako vam je od kraja Festa 2020. do početka Festa 2022. bilo nekako neprijatno da idete u bioskop dok je trajala pandemija, dok je svako sedenje sa većim brojem ljudi u zatvorenom prostoru predstavljalo rizik i dok se olakšanje nije naziralo, onda ovogodišnje izdanje festivala možda možete iskoristiti za povratak ranijim navikama. Zato preporučujemo najmanje tri razloga da odete na FEST.

Između dva sveta

Netfliksova serija "Služavka", po knjizi Stefani Lend, prikazala je život jedne mlade žene koju pogrešan izbor partnera i inertnost socijalnih službi, od perspektivne studentkinje kreativnog pisanja gura u vrtlog sigurnih kuća za žrtve porodičnog nasilja i nesigurne slabo plaćene poslove čistačica. Serija je nosila veoma ozbiljnu socijalnu kritiku prepletenu sa neprikrivenom radošću života i sjajnom centralnom ulogom Margaret Kveli koja je dala više boja ovoj naizgled isključivo tmurnoj priči.

Sličnu situaciju imamo u filmu "Između dva sveta" u kom noseću ulogu igra Žilijet Binoš. Emanuel Karer je poznati francuski scenarista i književnik, nama izrazito poznat po svojoj knjizi o Limonovu. Ovog puta snimio je adaptaciju knjige Floran Oberna u kojoj je ona sabrala svoja iskustva rada privremenih poslova kome se podvrgla kako bi upoznala taj milje.

Karerov film se bavi njenim moralnim dilemama ali i konkretnim iskustvima. Žilijet Binoš igra glavnu junakinju koja napušta lagodan srednjeklasni život spisateljice kako bi ušla u milje žena koje rade te prekarne poslove – pre svega čistačica – sa njima se zbližava, uranja u taj svet i na kraju sasvim postaje deo njega.

Neko će sigurno posmatrati scene u kojima Žilijet Binoš riba javni toalet tretirati kao očajnički pokušaj da se poništi kao zvezda i osvoji još poneku nagradu, ali što se mene tiče ona je takve situacije izvela veoma spontano i nenametljivo, i ubedila me je da je ona taj lik.

Ako i ima neke "zadnje namere" u tom "poništavanju" ona je prikrivena izuzetno ubedljivom glumačkom igrom.

Karerov film je u pogledu izvedbe i strukturalno veoma konvencionalan. Okružio je Žilijet Binoš spojem profesionalnih glumaca i naturščika poteklih iz miljea o kome film govori, ali je krajnji utisak da je reč o veoma pitkom i dinamičnom filmu ako imamo u vidu umetničke i socijalno-kritičke ambicije autora.

Dok u seriji "Služavka" imamo čistačicu koja postaje spisateljica, ovde imamo spisateljicu koja postaje čistačica, ali postupak u kom se to odvija je zapravo dosta sličan.

Jahači pravde

Anders Tomas Jensen je ključni scenarista danskog filma u proteklih trideset godina a "Jahači pravde" je njegov do sada najzaokruženiji rediteljski rad.

Reč je o crnohumornom trileru koji kreće od napada na voz u danskom gradu i smrću i ranjavanjem velikog broja ljudi. Ovaj napad privlači pažnju grupe ekscentričnih junaka među kojima su i preživeli – jedan štreber koji se bavi pravljenjem programa za predviđanje budućnosti i ćerka profesionalnog vojnika. Kada policija odbaci programerove teorije o ovom događaju, on se obraća profesionalnom vojniku kog je tragedija lično pogodila i razjarila. Zajedno kreću u istragu, a kada nađu osumnjičene i u osvetu.

Anders u ovom filmu kombinuje niz elemenata i polazišta, spaja vudialenovsku komediju sa akcionim trilerom, sve to oplemenivši detaljima iz klasičnih bajki, u uprkos tome što kao celina ima određenih nesavršenosti, nameće se kao veoma zanimljiv neamerički repertoarski film. Paradoksalno, čini se i kao film koji bi u holivudskom rimejku mogao biti unapređen u odnosu na izvornik.

Tomas Anders Jensen je na ekranu okupio najveće zvezde danskog filma kao što su internacionalni star Mads Mikelsen i svuda poznati Nikolaj Li Kas. Film je sasvim sigurno pravljen za izvoz, i verujem da ni srpska publika neće biti ravnodušna prema njemu.

Iz Afrike s ljubavlju

Žan Brus jedna je od tragičnijih figura špijunskog žanra. Prvo, umro je vrlo mlad, ali je ipak dočekao da vidi bioskopski uspeh Džejmsa Bonda, iako je Flemingov junak svoje ekranizacije koje su postigle globalni uspeh doživeo nešto posle prvih filmova o njegovom agentu OSS 117 kog možemo smatrati francuskim Bondom. Biznis sa agentom OSS 117 se nastavio posle njegove smrti, supruga a potom i deca nastavili su da pišu romane, međutim sudbina se ponovo poigrala sa njim i ovaj agent doživljava uspeh tek u formi parodije žanra.

Međutim, tu parodiju žanra izveo je Mišel Azanavisijus, jedan od svakako najupečatljivijih francuskih reditelja u protekle dve decenije i možemo reći da su njegovi filmovi, svakako, tu formu podigli na jedan viši nivo.

Ipak, ostaje pitanje koliko je etično uzeti ozbiljno pisanog junaka jednog mrtvog pisca i od toga praviti parodiju. Ako je to prihvaćeno u pozorištu, zašto ne bi bilo i na filmu, uostalom i Flemingov roman "Kazino Rojal" je poslužio za jednu od ranih parodija na Bonda, ali taj film je između ostalog poznat baš po tome što je Piter Selers neprekidno želeo da Bonda igra ozbiljno i bio frustriran što su ga zvali za parodiju.

Otud, ostaje samo dilema koliko bi Žan Brus bio zadovoljan saznanjem da je njegov junak, koliko god petparački, danas poznat najširoj publici kao karikatura superagenta a u kanonskoj formi ga poznaju samo kultisti koji istražuju tzv. "eurospaj" milje nižerazrednih kopija Bonda, u koju ova dobro organizovana družina inače ubraja i "Moju ludu glavu" Vuka Vuča sa Batom Živojinovićem.

Azanavisijus i scenarista Alin su takođe došli u kreativno razilaženje i pripremi trećeg dela, mada iz ove vizure čini se nije bilo previše razloga za to. Azanavisijusova vizija ostarelog agenta OSS 117 i ceo afrički milje i dalje postoje, samo ne u tako radikalnoj formi.

Na Festu ćemo se uveriti da je novi reditelj Nikolas Bedo dostojno zamenio svog velikog prethodnika i snimio veoma uspeo treći deo.

Ono što je u trećem delu zanimljivo jeste da sada unutar serijala postoje dva nivoa ironije prema epohi. Prvo, imamo ironiju prema prošlosti u kojoj se dešava film, s tim što je zbog protoka vremena između drugog i trećeg dela, OSS 117 iz šezdesetih sada dočekao početak osamdesetih, a zatim imamo i ceo Vouk i MiTu pokret koji se desio u sadašnjosti u kojoj se snimaju filmovi, pa onda ima osvrtanja i na to. A koji je junak bolji za ovu vrstu komentara od OSS 117?

Videli smo da se u filmu "Nije vreme za umiranje" sam agent 007 teško snalazi u novim običajima, kada primera radi mora da bude uzdržan prema Bond-devojkama. Takve situacije su idealne za ovu parodiju, mada će mnogima nenamerno smešni Bondov prošlogodišnji rastanak sa Bond-devojkom u Havani biti zabavniji od urnebesne bravura-sekvence Iberovog dolaska na posao posle novogodišnjih praznika u Bedoovom filmu.

Ko voli agenta OSS 117 ne mora da brine, za razliku od onih koji vole Bonda. Azanavisijus je otišao, ali Iber je ostao u sigurnim rukama.