Dijabolik, mnogo više od strip junaka

Antiheroj, kriminalac za koga se navija, dvostruka ličnost: žestok i dostojanstven, misteriozan, neuhvatljivi lopov, jedan od najpoznatijih italijanskih stripova svih vremena, uređivački, novinarski, društveni i kulturni fenomen. Sve to je Dijabolik.

„Dijabolik je nastao pre 60 godina i iza sebe ima 900 avantura. On svakako nije dobar momak, jer krade, ubija, ali ne uživa u nanošenju bola nekome, slobodno mogu da kažem da nije zao. Nekako ga svi shvataju kao moralno korektnog lika iako svakako nema etiku poput naše, ipak, kada dâ reč, on poštuje sve, svaki posao završi do kraja, tako da nije čudno što se ljudi poistovećuju sa njim“, objašnjava  direktor izdavačke kuće „Astorina“ Mario Gomboli.

Njegova popularnost je dostigla vrhunac kada je upoznao Evu Kant, dodaje Gomboli. Od tada Dijabolik nije samo ledeni kriminalac, lopov i ubica, već i zaljubljeni muškarac koji je šezdeset godina veran jednoj ženi.

„Oni su, rekao bih, idealan par, ravnopravni su i razumeju se bez reči“, navodi sagovornik Sanje Lučić.

Dijabolik je oduvek bio popularan u Italiji, još od njegovog nastanka 1962. godine, možda i zato jer je nastao u Milanu i jer je su njegov lik osmislile dve sestre, Anđela i Lučana Đusani.

Nakon jednog kvarta u ovom gradu koji mu je posvetio ogroman mural, mnogih izložbi i raznih drugih inicijativa, napokon je stigao i dugo očekivani film braće Maneti, a biće mu posvećena cela 2022. godina.

„Sestre Đusani su imale fantastičnu zamisao još pre 60 godina, bile su potpuno van svog vremena. Njihova ideja je bio strip za odrasle što do tada nije postojalo. Danas se to zove grafički roman. Prvi film o Dijaboliku izašao je šezdesetih godina, i ja sam otišao da ga vidim sa sestrama Đusani koje su bile razočarane jer je on bio predstavljen kao neka vrsta Džejmsa Bonda. Snima se i Dijabolik 2, a otkrivam vam tajnu i da radimo već na trećem delu, što znači da producenti imaju poverenja u uspeh filmova“, naglašava Gomboli.

„Crtam Dijabolika više od dvadeset godina i svaku put sam uzbuđen kada izađe novi broj, a ova i naredna godina su zaista specijalne – šezdeseti rođendan i film u kome sam učestvovao. Bilo je baš neverovatno sedeti između Dijabolika i Eve Kant. Crtati Dijabolika prvi put nije bilo tako jednostavno, ne zato što nisam znao kako da crtam crno-belo, crtao sam Martija Misteriju, Serđa Bonelija, ali Dijabolik mi je davao mogućnost da imam drugačiji pristup, on je ikona i velika je odgovornost. Čitalac posveti možda pola sata čitanju, a mi to radimo i do osam meseci“, ističe crtač Đuzepe Palumbo.

Film Dijabolik stigao je u bioskope širom Italije pre nekoliko dana i dok mu Torino posvećuje dve vrlo zanimljive izložbe, 2022. godina će svakako biti u znaku Dijabolika koji je rođen pre tačno šezdeset godina.