Buč Kasidi i deca sa Sandensa – novi srpski rokenrol na filmu

U protekle četiri godine rokenrol na filmu doživljava veliku obnovu. Uprkos tome što su u samim korenima vizuelnog predstavljanja rokenrola još od pedesetih godina prošlog veka bili bioskopski filmovi u kojima su nastajale preteče video-klipova i gde su se tražili načini da se pojave bendovi ili kao protagonisti ili barem kao izvođači, ta praksa je do početka devedesetih postepeno zamrla.

Od devedesetih do danas, jedino izrazitije interesovanje za ispoljavanje u filmovima zadržali su rep muzičari koji su mahom gradili glumačke karijere igrajući fikcionalne likove bez ikakve veze sa muzikom, ali su se uporedo trudili da snimaju i direktne ili indirektne ekranizacije vlastitih života, i priče kojima će predstavljati svoj muzički rad. Tako je Eminem ojačao svoju poziciju filmom Osam milja, a sličnu stvar je pokušao da uradi i Fifti Sent u režiji prestižnog irskog autora Džima Šeridana ali nije uspeo.

Uostalom i kod nas, poslednjih godina, možda najznačajniju glumačku karijeru pored muzičke ostvario je reper Mili koji je veoma uspešno odigrao lik sitnog narko-dilera u RTS-ovoj seriji Grupa. Pre njega reper Marlon Brutal imao je upečatljivu ulogu u filmu Klip a bilo je i obrnutih slučajeva – Relja Popović je prvo glumio pa je tek onda postao muzička zvezda.

U tom smislu, rep muzičarima dugujemo aktuelno buđenje biografskih džuboks mjuzikala i ogroman rezultat Boemske rapsodije, jer je taj trend krenuo sa filmom Pravo iz Komptona – pričom o utemeljivačima modernog repa grupi NWA. Fenomen tog filma je nama izmakao jer je veliki broj evropskih distributera izbegao da ga prikazuje, plašeći se incidenata na projekcijama za koje su mislili da će privlačiti omladinu sklonu delinkvenciji.

Međutim, varijetet rokenrol filma kroz istoriju je izuzetno bogat. Počev od pedesetih i šezdesetih u kojima rokenrol muzičari sviraju u filmovima koji su formalno bliski nečemu što bismo danas nazivali televizijskim šou-programima i naslova poput It's Trad Dad, debitantskog rada Ričarda Lestera u kome dvoje mladih ljudi pokušava da organizuje akciju kako bi sprečili lokalne moćnike da im uklone džuboks na kom slušaju modernu muziku i onda kreću u potragu za disk-džokejima koji će nastupiti na njihovom skupu i upadaju u seriju zanimljivih situacija na mestima gde nastupaju muzičari, poput noćnih klubova ili studija Bi-Bi-Sija – što je sve zgodno opravdanje za snimanje muzičkih tačaka, preko filmova u kojima su rok muzičari pevali i igrali fikcionalne likove poput Elvisa Preslija u čitavom nizu filmova, tipa Viva Las Vegas, pa sve do onih u kojima igraju sami sebe u različitim kontekstima.

Nasleđe Ričarda Lestera 

Kad je o ovoj poslednjoj vrsti rokenrol filma reč, možemo slobodno reći da je to i njegov najsofisticiraniji format jer u sebi kombinuje ne samo muzičku zaleđinu protagonista već i njihov širi kulturni kapital sa strukturalnim zahtevima fikcije. Na tom polju su Bitlsi postigli najveće domete upravo u saradnji sa pomenutim Ričardom Lesterom, Amerikancem na trajnom radu u Velikoj Britaniji koji je zajedno sa njima definisao vrhunske domete u pogledu rokenrol filma.

U prvoj saradnji sa Bitlsima, filmu A Hard Day's Night, Lester pravi priču u kojoj oni igraju sami sebe, i formuliše je kao film potere, gde je bend u neprekidnom kretanju i bekstvu od fanova na vrhuncu bitlmanijske histerije, usled čega upada u čitav niz zabuna i nevolja. Ovaj inventivni film paklenog tempa ostavio je dubok trag u kinematografiji, a način na koji je Lester snimao nastupe Bitlsa praktično je postulirao estetiku muzičkog video-klipa koji će krenuti negde u to vreme a doživeti svoj vrhunac sa MTV-jem tokom osamdesetih i devedesetih.

U drugoj saradnji, filmu Help, Lester ponovo Bitlse stavlja da igraju sami sebe ali ovog puta oni su nešto stilizovaniji, a zaplet je parodija na tada aktuelne filmove o Džejmsu Bondu. Uporedo sa pokušajem da snimi novi album, bend mora da se bori sa sektom koja želi da se dokopa prstena sa ruke Ringa Stara, i u tome svemu Lester vidi prostor za zanimljive muzičke tačke i duhovita rediteljska rešenja.

Lester je potom nastavio sa drugim autorskim interesovanjima ali je imao još saradnji sa Džonom Lenonom kao glumcem i Polom Makartnijem kao izvođačem čiju je turneju dokumentovao.

Najznačajniji film naše ere u ovom formatu bio je Čepi Nila Blomkampa u kom članovi južnoafričkog rep dua Di Antvord igraju fikcionalizovane verzije sebe, pa se ovaj naučnofantastični akcijaš može smatrati i rokenrol filmom.

Folk Bitlsi 

Saradnja Lestera sa Bitlsima ostavila je traga i u jugoslovenskoj kinematografiji ali paradoksalno više u domenu folka. Zar nisu filmovi iz serijala Hajde da se volimo praktično parafraza upravo A Hard Day's Night i Help? Nema nikakve sumnje da je rokenrol igrao značajnu ulogu u jugoslovenskom filmu i da je inspirisao autore ali su narodnjaci suštinski, poput boljševika, bolje prepoznali propagandnu moć filma i kroz čitave osamdesete koristili bioskopska ostvarenja za promociju svog rada, i dopiranje do publike koja im nije bila dostupna jer nisu imali toliko prostora na televiziji.

Reperi su i u Srbiji omogućili da se rokenrol vrati u bioskop. Pre dvadesetak godina osnovana diskografska kuća Basiviti, specijalizovana za rep muziku, u međuvremenu se najbolje adaptirala na smrt fizičkih izdanja i digitalne formate i pretvorila se u jednu od najmoćnijih diskografskih kuća kod nas. Upravo pod njihovim pokroviteljstvom ovih dana će u nekoliko bioskopa u Srbiji krenuti serija ekskluzivnih projekcija filma Buč Kasidi: Euforija uživo, u kome ovaj pančevački bend kombinuje koncertni film i igranu formu mjuzikla smeštenog u bekstejdžu, baš na onaj način kako je to radio Ričard Lester u korenima rokenrol filma.

Ne treba da čudi svest Basivitija o ovoj vrsti promocije – Relja Milanković, njen osnivač  je glumio u filmu Jedan na jedan Mladena Matičevića, zajedno sa članovima svoje grupe VIP i Sanšajna, baš u vreme kada je Basiviti počinjao. Njegovo ponovno aktiviranje na filmu bilo je pitanje trenutka, i ovog puta potpisan je kao producent.

Disko kuglanje 

U režiji mladog kolege koji je tek izašao iz školske klupe Davida Jovanovića, kojeg smo nedavno mogli videti u RTS-ovoj emisiji Rani kadrovi, a po ideji samog reditelja i Đorđa Kosića nastao je film Buč Kasidi: Euforija uživo. U njemu pratimo nastup benda u televizijskom studiju šezdesetih prilikom kog publika ometa prethodno ugovoreno snimanje reklame za disko-kugle jugoslovenske proizvodnje "Jugodiskać".

Okvirna priča doprinosi utisku ali ne opterećuje energiju samog benda i ugođaj koncertnog filma, postepeno nas uvodeći u njihov imaginarijum i jedan prilagođen audio-vizuelni kod. Lokacija Fakulteta dramskih umetnosti na kojem je sve snimano iskorišćena je veoma vešto i uspeva da ubedljivo predstavi sve ambijente bitne za priču i posluži kao filmičan koncertni prostor.

Kao i u vremenima kada su bendovi mnogo teže dolazili do medija i nisu mogli da dovoljno često dopru do publike, koncertni filmovi u vreme pandemije dobijaju sličnu funkciju. Kada tome dodamo da je Buč Kasidi od samog početka bio jedan od retkih mladih bendova koji je vodio računa o svom imidžu i video-promociji, oslanjajući se na scenu svojih vršnjaka i kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti, nije ni čudo da su oni prvi preduzeli taj korak.

Otud, ovaj film će sasvim sigurno živeti još dugo kao svojevrsni "vizuelni živi album", ali će gledanje svega ovoga u bioskopu biti posebno iskustvo predstojećeg vikenda 18. juna jer će ipak, uz mere predostrožnosti moći da se izvede u društvu.

Izlazak ovog filma biće specifičan rokenrol hepening, kao u stara vremena kada se nije moglo ni zamisliti da će jednog dana najveće iščekivanje biti izlazak albuma onlajn.

Basiviti i Buč Kasidi se veoma dobro snalaze ovde i danas, ali film Buč Kasidi: Euforija uživo je primer stare škole promovisanja muzike koji nikada ne izlazi iz mode. Samo se menjaju prepreke koje staju između nas i rokenrola.

Raspored premijera po Srbiji:

Beograd – 18. juna,
Novi Sad – 19. juna,
Pančevo – 20. juna.