Odlazak Larija Flinta, najvećeg porno preduzetnika

Prvo ime izdavača časopisa sa slikama golih žena svuda u svetu je Hju Hefner. Njegov Plejboj kao jedan od pionirskih muških časopisa kombinovao je ozbiljne tekstove i ugledna pera sa duplericama, stvarajući čudan spoj lista u kome ima šta da se pročita ali i da se vidi, ponekad krajnje nespojivo po karakteru.

U Jugoslaviji značajno ime je bio i Bob Gučione, vlasnik Penthausa, pre svega zato što je 1971. otvoren hotel "Haludovo" na ostrvu Krku u koji je on uložio 45 miliona dolara. Ovaj projekat bio je tipičan primer propalih jugoslovenskih investicija iz tog perioda. Iako cela situacija sa kulturno umetničkim društvom koje peva lokalne pesme na otvaranju Gučionijevog kazino rezorta u još uvek socijalističkoj Jugoslaviji, kao i dolazak Ulofa Palmea na odmor deluju kao maštovita zamisao nekog pisca, sve te neobične situacije su se zbilja odigrale tokom kratkotrajnog rada tog hotela.

Za Larija Flinta, čuli smo prevashodno na osnovu filma Narod protiv Larija Flinta. U vreme izlaska ovog filma, njegov brend Hastler bio je ipak nešto što nije bilo toliko dostupno kod nas kao danas, kada na kablovskim provajderima imamo celodnevni program njegovog porno kanala. Na neki način, film koji se bavi njegovim životom pripremio nas je za dolazak njegovog proizvoda na naše tržište.

Za razliku od Hjua Hefnera koji je se kretao oštricom između izdavača respektabilnog lista i distributera erotskog sadržaja, gde je slika o čitaocu Plejboja bila u skladu sa samim nazivom novine, Lari Flint je bio distributer pornografije na industrijskom nivou. Dok se Hafner barem pravio da vodi restoran, Flint je svoju ekspanziju bazirao na principu fast-fud lanca i time se nametnuo kao najmoćniji kapitalista globalnog porno biznisa.

Mornar i švercer alkohola

Flint je odrastao u Kentakiju, i od nesređenih porodičnih odnosa je pobegao u vojsku, sa petnaest godina i lažnim dokumentima. Po izlasku iz vojske, Flint kreće da se bavi ilegalnom trgovinom alkoholnim pićima, jednim danas zaboravljenim ali tada još uvek prisutnim vidom kriminala na jugu Amerike. Zatim odlazi u mornaricu i postaje čak radarista na nosaču aviona Enterprajz gde je recimo učestvovao u jednoj značajnoj akciji - izvlačenju astronauta Džona Glena posle pada kapsule u okean, posle jednog od prvih letova u kosmos.

Po izlasku iz mornarice 1964. godine, Flint ulaže ušteđevinu u bar svoje majke, revitalizuje ga i ubrzo počinje da razvija biznis. U jednom trenutku preuzima još nekoliko barova, uvodi obnažene hostese i tako nastaje lanac Hastler barova. Svoje ugostiteljske objekte promoviše šaljući letak sa slikama obnaženih hostesa. Međutim, kada je osnovni biznis sa barovima upao u krizu, Flint proširuje obim strana i praktično od letka kojim je promovisao barove pravi list sa slikama golih žena koji ubrzo počinje da dobija nacionalnu distribuciju. Na kraju, posao sa barovima spasava ovaj list i izvlači Flinta iz bankrotstva.

Od prvog trenutka, Flint je želeo da bude radikalniji od konkurencije, i slike u njegovom listu su otvoreno pornografske sa prikazima radnji i organa kakvi do tada nisu susretani u tako široko dostupnom magazinu. Flint radi na tome da bude ekskluzivan pa tako kupuje sliku obnažene Žakline Kenedi na plaži za 18 000 dolara i sa avgustovskim brojem Hastlera te 1975. godine ostvaruje milionski tiraž.

Sloboda izražavanja pornografijom

Dalji razvoj Flintovog biznisa sve do onoga što je Hastler danas a to je multimedijska franšiza koja postoji u raznim formatima, i uspela je da odoli svim udarima, od Reganovog konzervativizma do piraterije na internetu, manje je zanimljiva od onoga što je bila njegova sudbina uporedo sa tim.

Flint je naime prošao jednu kulturalnu i klasnu epopeju u američkom društvu. Od momka sa Juga koji je služio vojsku da bi pobegao iz neprijatne porodične situacije i prodavao alkohol iz domaće radinosti postao je javna ličnost i kapitalista sa ogromnim javnim prisustvom.

Sa američkim konzervativizmom, Flint se sretao u više navrata. Od države do države njegovi časopisi su stvarali skandale i završavali na sudu, a Flint je sa svojim pravnim timom vrlo vešto branio svoj rad pozivajući se na Prvi amandman američkog ustava koji se bavi slobodom govora. Može se reći da je Flint među prvima prebacio pornografiju u ravan politike, u konkretnom slučaju prava na slobodu govora, i na neki način je otvorio branu za mnoge zastupnike raznih problematičnih ideja i delatnosti da se pozivaju na taj izvor prava.

Tokom sudskih procesa, Flint se na smenu pozivao na pravo ali i pravio incidente u sudnici pretvarajući sve to u medijski cirkus. Na stranicama svog lista je ismevao i vređao  svoje protivnike ili konkurente, od sveštenika Džerija Folvela koji ga je tužio do devojke našeg propalog investitora Boba Gučionea, tako da je pored suđenja za javni moral imao i procese za klevetu, i za nepoštovanje suda.

Nemojte ubijati mog ubicu

Tokom jednog suđenja u Džordžiji 1978. godine, Flint je upucan i od posledica ranjavanja ostao je delimično paralizovan. Uprkos tome što će se kasnije ispostaviti da ga je najverovatnije napao serijski ubica, čovek koji je nešto kasnije uhapšen zbog osam ubistava, te da je veliko pitanje da li je ovaj atak bio politički motivisan - prva informacija je glasila da je Džozef Pol Frenklin želeo da ga ubije razjaren snimkom međurasnog polnog odnosa prikazanog u Hasleru.

Kako je Frenklin uhapšen kasnije zbog ubistava u Misuriju, nikada mu nije ni suđeno zbog napada na Flinta. Kada je 2013. godine Frenklin došao na izvršenje smrtne kazne, Flint se borio da ne bude pogubljen iako je verovao i u njegovo priznanje i u navodnu motivaciju. Ipak, principijelno je bio protiv smrtne kazne.

Uprkos tome što Džozef Pol Frenklin nikada nije suđen za napad na Flinta i što je svoje opise pojedinih dela menjao i učinio nepouzdanim, danas se smatra da je atentat na Flinta i advokata koji ga je branio ipak njegovo delo. Flint je ostao trajno osakaćen posle ovog napada i usled bolova od zadobijenih povreda postao ja zavisnik od lekova za bolove, a zbog njihovih štetnih efekata doživeo je i moždani udar posle kog je imao i teškoće sa govorom.

Uprkos svim ovim nedaćama, Flint nije posustajao u biznisu a ubrzo je pokušao da svoj poslovni uspeh konvertuje u politički uticaj. Veoma je zanimljivo da je slično Donaldu Trampu pokušao sa kandidaturom sa obe partije. Prvo je 1984. pokušao da se kandiduje za predsednika kao Republikanac da bi kasnije bio simpatizer Demokrata i izlazio na izbore pod njihovom zastavom. U politici nije imao uspeha ali je imao veoma veliki interes sa učešćem u političkoj areni brani svoje interese pre svega napadajući konzervativne zvaničnike i pokušavajući da im iskopa kompromitujuće seks skandale.

Život za oskara ili makar nominaciju

Uprkos tome što je najveći tiraž ostvario parazitirajući na Kenedijevoj udovici i štampajući njene gole slike, smatrao je da mora da se nastavi istraživanje i posle Vorenove komisije i čak je nudio nagradu za pronalaženje ubice Džona Kenedija. U svojim javnim nastupima je voleo da se izjašnjava o čitavom nizu tema od javnog interesa i izgradio je veoma specifičan medijski profil.

 U filmu "Narod protiv Larija Flinta", gde Flinta glumi Vudi Harelson, prikazan je njegov buran i tragičan odnos sa suprugom Alteom Pležr, nekadašnjom striptizetom sa kojom je vodio poslove u svojim klubovima. Kasnije su njegovu porodicu potresali i drugi skandali, jedna kćerka ga je optužila za seksualno zlostavljanje u detinjstvu premda je Flint izneo dokaze da je ona to govorila za novac i da joj je bio cilj da promoviše svoju biografsku knjigu koju je izdala kada je postala anti-pornografski aktivista i verski fanatik.

Flint je u pojedinim fazama svoje karijere i sam koketirao sa verskim probraćenjem, ali nikada nije prestao da izdaje pornografiju, da bi se na kraju ipak opredelio za ateizam. Kapitalizam, međutim nikada nije doveo u pitanje tako da je tokom dvehiljaditih tužio svoje mlade nećake da zloupotrebljavaju porodično prezime kako bi plasirali vlastite pornografske proizvode.

Politika i pornografija

U filmu Narod protiv Larija Flinta, antologijsku ulogu ostvario je Vudi Harelson. Sam Flint se pojavio u kameo ulozi sudije koji je vodio slučaj sa Džerijem Folvelom. Harelsonu je igranje Flinta donelo nominaciju za oskara a reditelju Milošu Formanu i oskarovsku nominaciju i nagradu za režiju u Berlinu.

Flint će ostati zapamćen kao veliki kapitalista u svetu pornografije koji je uprkos karakteru posla za koji se opredelio odlučio da pretvara svoj poslovni uspeh i u medijski i u politički uticaj. U tome je tek delimično uspeo.

Njegov doprinos samoj estetici ove forme nije toliko izražen, premda danas na njegovom kablovskom kanalu Hastler idu džinglovi u kojima se upravo ova kuća hvali da je prevela pornografiju iz jedne arhaične u modernu formu. Ako je to Hastler zaista i učinio, onda je u tome više pomogla Smitova nevidljiva ruka tržišta nego neki Flintov rukopis.

Kako reče jedan prijatelj na vest o Flintovoj smrti, "Bio je direktor", a kvarenje omladine i narušavanje javnog morala video je kao ozbiljan posao i njime je strpljivo rukovodio do kraja.