Kome film „Dara iz Jasenovca“ ima upitne namere

Posle oštre kritike filma „Dara iz Jasenovca“, u jednom američkom magazinu, da je reč o loše prerušenoj propagandi, ministarka kulture odgovara da je reč o pokušaju osporavanja prava da se govori o Jasenovcu kao o mestu stradanja srpskog naroda. Reditelj filma kaže da to može da utiče na Akademiju, koja u narednih 10 dana treba da glasa za najbolji međunarodni film.

Pre američke publike i članova Akademije, srpskom kandidatu za Oskara titulu je dao tamošnji magazin Varajeti. „Film o holokaustu sa upitnim namerama“ naslovljen je tekst kritičara Džeja Vajsberga. Detaljno opisivanje radnje, likova i kadrova, preseca oštrom kritikom:

„Problem sa filmom je dvostruki: njegov neskriveni antihrvatski, antikatolički nativizam je zapaljiva smesa za trenutne rascepe između Srbije i njenih komšija, a dok ushićeno prikazuje sadizam, suprotstavljajući ga dečijoj nevinosti, sklanja u stranu razmišljanja o opasnostima nacionalizma, ubilačkog rasizma i genocida, i na njihovo mesto stavlja jeftine senzacije i osećanja“.

Na tekst oštro odgovara i reditelj prvog igranog filma o ustaškim zločinima u jasenovačkom logoru, Predrag Gaga Antonijević:

„To nije kritika, to je pamflet i politička etiketa, napisan sa namerom da se spreči da članovi Američke akademije za filmsku umetnost i nauku glasaju za 'Daru iz Jasenovca'. Uticaće to sigurno na odluku, smem da potpišem. Ne očekujemo sada ništa...“.

U odbranu filma koji je snimljen uz podršku države staju brojni njeni zvaničnici. Direktor Fismskog centra Srbije, kaže, mišljenju jednog čoveka ne treba pridavati toliko pažnje.

„Ljudi su napravili verovatno najbolji film na određenu temu kako su znali i umeli. Da li je to dobro ili loše, to će publika da ceni, kritika i stručna javnost. Jako interesantno da nije bilo komentara niti na jednu kritiku nakon novinarskih projekcija u Beogradu i da se na društvenim mrežama i na medijima ljudi nisu izjašnjavali o filmu kada su ga videl. Sad se izjašnjavaju na nešto što je napisao jedan čovek i filmski kritičar“, pita se Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije.

Drugačiji efekat od trenutnog očekivao je stručni konsultant na scenariju, Majkl Berenbaum, inače stručnjak za Holokaust. Pre nego što je pala prva klapa govorio je za RTS.

„Konsenzus koji imaju istoričari je poznat, ali ova priča nije o brojevima. Staljin je jednom rekao da je smrt miliona ljudi statistika, a on je ubio milione ljudi. Smrt jedne osobe, naročito deteta je tragedija i svi mogu da se identifikuju sa detetom, svi razumeju ranjivost deteta i ispričati priču kroz iskustvo devojčice je snažno. Istorija je pokazala kako podeliti Srbe i Hrvate. Možda će film, njegova priča, moći da ih učini manje razdvojenima, možda čak i malo bližima“, smatra Majkl Berenbaum.

Američki pogled na srpskog kandidata za Oskara, ipak, nije jedinstven – specijalizovani sajtovi pišu i da Dara iz Jasenovca prikazuje retku stranu holokausta iz očiju desetogodišnje devojčice, i da se nadaju da će zatvoriti mračno poglavlje istorije. Ima i onih koji ističu da ih je priča iskreno dirnula.