Marko Aleksić: Srednjovekovna istorija nas je vekovima podsećala da nismo tek nepismena raja

Jedan od članova stručnog tima serije Srpski junaci srednjeg veka, arheolog Marko Aleksić, diplomirao je i magistrirao srednjovekovnu arheologiju. Objavio je brojne naučne radove u zemlji i inostranstvu. Autor je knjiga Srednjovekovni mačevi u Jugoistočnoj Evropi, Srpske zemlje pre Nemanjića, Srpski viteški kod, Marko Kraljević – čovek koji je postao legenda.

Kao stručni konsultant ili predavač sarađuje sa muzejima, fakultetima, vojnim, bezbednosnim i kulturnim organizacijama i viteškim družinama.

U intervjuu za Internet portal RTS-a, scenarista i reditelj serije Gordan Matić je istakao da je izbor stručnih saradnika bio jedan od ključeva uspeha serijala i priznanja serije i kod publike, ali i kod stručne javnosti.

Vrlo ste posvećeni popularizaciji arheologije i istorije srednjeg veka, pišete i naučnopopularne tekstove, predavač ste u Petnici, tako da se vaš angažman na projektu Srpski junaci srednjeg veka gotovo podrazumevao.

– Najpoznatiji srednjovekovni junaci naših prostora poticali su iz srpske sredine, pa stoga možda nije ni čudno da je jedna naša producentska kuća, 'Kontrast studio', odlučila da napravi ovakvu seriju.

Marko Kraljević je nacionalni junak ne samo Srba, već i svih Južnih Slovena, junaštvo Miloša Obilića i kneza Lazara slavili su i dubrovački humanisti i renesansni pisci poput Petra Hektorovića ili Luja Crijevića Tubera, a državi cara Dušana divili su se i mnogi izvan srpskih prostora.

Naša srednjovekovna istorija je svakako zanimljiva i uzbudljiva, ali je ona i prava riznica primera o tome kako su živeli i postupali neki drugi ljudi u neko drugo vreme, što nam pomaže da bolje sagledavamo i naše vlastito postojanje i postupanje.

Izučavanje srednjovekovne arheologije i istorije me je privuklo još tokom studija, da bih kasnije specijalizovao i izučavanje srednjovekovnog oružja, vojske i viteštva. Tom oblašću danas se bavi veoma malo stručnjaka, a najveći broj junaka naše serije isticao se i ostao upamćen upravo po svojim ratničkim i viteškim osobinama.

Sama ideja da govorimo o junacima srpskog srednjeg veka kao što su car Dušan, Marko Kraljević ili Jelena Balšić, omogućila nam je da osvetlimo našu prošlost na jedan drugačiji i pristupačniji način u kome istorija nije samo zbir događaja, godina i političkih odluka, već priča o ljudima i njihovim sudbinama koje su se prelamale kroz istorijska zbivanja.

Svakako da su junaci naše serije, pre svega, istaknute ličnosti, vladari i ratnici, ali smo se trudili da osvetlimo i njihovu privatnu, ličnu stranu, od detinjstva, obrazovanja i odrastanja, pa sve do događaja i postupaka po kojima su ostali zauvek upamćeni.

Ne možemo se pohvaliti zavidnim znanjem istorije, posebno srednjovekovne, a dičimo se baš ovim periodom?

– Svakako da je poznavanje naših ljudi svoje srednjovekovne prošlosti dosta skromno, ali to je možda i zato što ga zapravo upoređujemo sa visoko stručnim znanjem iz jedne razvijene naučne oblasti.

S druge strane, kada razgovaram sa mojim prijateljima iz inostranstva, oni se u našoj zemlji neretko iznenade koliko mi volimo našu prošlost i koliko je, po njihovom utisku, poznajemo, mnogo više nego što je to slučaj u njihovim zemljama.

Za nas srednjovekovna istorija ima i poseban značaj jer nas je vekovima podsećala da nismo tek nepismena raja, već da smo bili u stanju da izgradimo jedno razvijeno društvo i državu koja je dostigla zaista visok stepen kulturnog i civilizacijskog razvoja.

O tome govori i jednostavan podatak da najveći broj spomenika sa naših prostora koji su uvršteni u Uneskovu Listu svetske kulturne baštine potiče upravo iz srednjovekovne epohe.

Sa druge strane, mi ponekad volimo da uprošćavamo i preuveličavamo našu srednjovekovnu prošlost čime joj zapravo oduzimamo njenu autentičnu vrednost i od nečega čime bi trebalo da se ponosimo, pravimo nešto što izaziva nedoumice, pa i kontroverze.

Da li naučnik koji je zainteresovan za ovaj period mora duboko da istražuje kako bi došao do verodostojnih podataka?

– Govoreći o našim srednjovekovnim junacima oslanjali smo se na pouzdane i istorijski utvrđene činjenice, ali je svaka epizoda bila i prilika da se veća pažnja posveti određenim pitanjima i da se sazna i otkrije i nešto novo.

Tokom snimanja obišli smo i videli mnoge važne lokalitete, nalazišta i predmete, među kojima su i oni do kojih se danas teško stiže ili još nisu u dovoljnoj meri istraženi, poput srednjovekovnog grada Novog Brda u Kosovskom pomoravlju ili ruševina crkve Svetih Arhangela u Prizrenu u kojoj je sahranjen car Dušan.

Slično uzbuđenje čovek ima i kada stoji pred dokumentima na kojima se nalaze svojeručni potpisi i pečati cara Uroša, despota Stefana Lazarevića i drugih naših srednjovekovnih vladara koji se čuvaju u dubrovačkom arhivu ili kada se popne do crkve manastira Mateiča, zadužbine srpske carske porodice, koji je monumentalnih dimenzija i dominira sa jednog vrha i do koga se satima treba probijati rizičnim i zaraslim putevima.

Bilo je još mnogo primera kada smo uložili veliki trud da obiđemo važna mesta naše istorije koja se danas nalaze u drugim državama, a ponekad to nismo uspevali, kao kada smo potrošili skoro čitav dan pretražujući kolima predele istočno od grčkog grada Ksantija u potrazi za ostacima srednjovekovnog utvrđenja Periteorion.

Scenarista i reditelj Gordan Matić izražava ogorčenje što je istorijska građa za ovaj period gotovo nedostupna našim stručnjacima, odnosno da se većina dokumenata nalazi po inostranim arhivima. Koliko je to i Vama zadavalo muka u vašem naučnom radu?

– Istorijska građa o našoj srednjovekovnoj prošlosti je zaista retka i većim delom se nalazi izvan naše zemlje, ali za to postoje i neki objektivni razlozi, kao što je činjenica da su naši srednjovekovni dokumenti često uništavani tokom turskog perioda, i sačuvali su se tek poneki, uglavnom u manastirskim zbirkama.

Veći broj sačuvanih dokumenta, kao što su vladarske povelje ili pisma nalazi se u arhivu u Dubrovniku sa kojim su naši vladari imali česte i bliske kontakte, u manastiru Hilandaru ili na drugim mestima, a pojedini važni podaci za našu prošlost sadržani su u arhivskim knjigama, pismima i drugim spisima u Veneciji, Rimu i drugde po svetu.

Ranije je za pisanje ozbiljne naučne knjige bilo potrebno da boravite nedeljama i mesecima u jednoj ili više velikih svetskih biblioteka i arhiva, dok je danas većina tih dokumenata dostupna u elektronskoj formi, iako je za istraživače važno i da dokumente, knjige i predmete pregledaju u originalu.

Mi smo se trudili da što više tih originalnih istorijskih izvora, predmeta i lokacija posetimo i snimimo, a na taj način smo zapravo dopunjavali dokumentaciju o njima, snimajući najsavremenijom tehnologijom na primer freske u Markovom manastiru kod Skoplja ili drugim manastirima izvan naše zemlje koje do sada nisu na taj način dokumentovane, ruševine takozvane orestove kule iz doba cara Dušana u grčkom gradu Seru ili veliku ratnu zastavu iz vremena Kosovskog boja koja se čuva u Vojnom muzeju u Istambulu.

Da li serija Srpski junaci srednjeg veka izgleda onako kako ste zamišljali i želeli da se kod nas uradi takva vrsta naučno-obrazovnog dokumentarnog programa? Mislite li da je serija dostigla kvalitet ovakvih dokumentarnih emisija koje se proizvode u svetu?

– O kvalitetu serije je nabolje da drugi govore, ali kao neko ko inače voli da prati ovu vrstu programa, mogu da kažem da mi se forma i izgled serije dopadaju. Dobar broj ovih programa je u svetu već postao tipiziran i obično sadrži neke najjednostavnije igrane sekvence i mali broj važnijih lokacija, pa mi je drago da u našoj seriji može da se vide veliki broj zanimljivih lokaliteta, a igrani segmenti su sadržajni, što je za naše uslove posebno važno jer smo do sada imali skromna iskustva sa takvim pokušajima oživljavanja srednjovekovne epohe.

Kakav odjek je serija imala kod vaših kolega i stručne javnosti?

– Reakcije i komentari mojih kolega na seriju su zaista pozitivni. Pored njihovog stručnog mišljenja koje je svakako najvažnije, drago mi je što prenose i svoje lične utiske kao gledaoci. Ova vrsta dokumentarnog programa uticala je da su kod nas, barem kada su pitanju istorijske nauke, stručnjaci dobili priliku da se obrate širem krugu ljudi i da im ponude svoje znanje.

U tom smislu uloga televizije i elektronskih medija postaje važnija nego pre, posebno u okolnostima kada smo sve češće svedoci da mladi ne uspevaju da zavole istoriju kroz školski program i gradivo, pa je potrebno pronaći i druge načine kako da im se približe ove teme. Možda zato nije neobično da ima sve više primera da u školama nastavnici i profesori istorije prikazuju svojim učenicima epizode naše serije.

Poslednjih godina su se pojavila brojna udruženja koja pokušavaju da povrate sećanje na ovaj istorijski period. Poznajete li njihov rad i sarađujete li sa nekim od njih?

U našoj zemlji postoji veliki broj udruženja i viteških družina koje neguju srednjovekovnu materijalnu kulturu. Uglavnom su to mladi ljudi koji se bave izradom i korišćenjem srednjovekovnih oklopa, odeće i naoružanja i to je pre svega jedan lep način da se neguje ljubav prema srednjovekovnoj prošlosti.

Neka od tih udruženja su veoma dobro organizovana i raspolažu opremom koja je verna replika srednjovekovne vojne opreme. Oni su učestvovali u snimanju igranih scena serije i uz našu pomoć dali su zaista veliki doprinos.

Uprkos ograničenim mogućnostima, producent i cela ekipa je uložila veliki trud u njihovo snimanje, pa je tako za scenu odlaska u kosovski boj i poprišta bitke sakupljen veliki broj boraca, konji, kao i probrane opreme čija je težina iznosila blizu jedne tone u čeličnim oklopima, oružju i drugoj vojnoj opremi.

Iz producentske kuće „Kontrast studio“ najavljuju da se priprema i treći ciklus serije Srpski junaci srednjeg veka. Da li će se i kralj Milutin možda naći u nekoj od budućih epizoda?

Treći ciklus serijala je već počeo da se priprema i odabrane su ličnosti kojima će biti posvećene epizode. Među njima je i kralj Milutin, a snimaće se epizode i o kralju Dragutinu, Stefanu Dečanskom, kralju Urošu, ali i Mari Branković, braći Jakšićima i drugim junacima.

Treća sezona je zamišljena još ambicioznije nego prethodne dve, a neke od ovih istorijskih ličnosti su do sada bile zaista zapostavljene, poput na primer Mare Branković, ćerke despota Đurđa Brankovića koja je bila izuzetna ličnost i vrhunski diplomata svoje epohe, a o kojoj su pojedini detalji iz njenog života tek nedavno postali poznati.

Drugim delom priče o Đurđu Brankoviću koji će gledaoci RTS-a moći da vide 11. decembra na Drugom programu i na Prvom programu u nedelju, završava se drugi ciklus igrano-dokumentarnog serijala Srpski junaci srednjeg veka.

Realizovan u produkciji „Telekoma“ Srbija i izvršnoj produkciji „Kontrast studija“, igrano-dokumentarni serijal Srpski junaci srednjeg veka, scenariste i reditelja Gordana Matića, u drugom ciklusu obuhvatio je period XIV i prve polovine XV veka.

Kao i u prvom ciklusu, koji je sa velikim uspehom prikazan na RTS-u 2017. godine, i ovoga puta u seriji se prepliće istorijsko, epsko i tradicionalno u pričama o ličnostima koje su odredile sudbinu mnogih naroda i kultura na prostoru Balkana u ovom veoma dinamičnom i turbulentnom periodu istorije.

Srednjovekovni junaci u drugom ciklusu čije su biografije predstavljene bili su despot Stefan Lazarević, car Uroš, Banović Strahinja, vojvoda Momčilo, Tvrtko Prvi Kotromanić, Jug Bogdan, Jelena Balšić i Đurađ Branković.