Poslednji ratnici Hladnog rata – kubanski obaveštajci u borbi sa dijasporom

Pokušaji kubanske dijaspore da skloni komuniste sa vlasti, uz pomoć američkih tajnih službi i mafije, najviše su poznati zbog incidenta u Zalivu svinja, pa i većina filmova na te teme govori o tim događajima, naročito iz vizure atentata na Džona Kenedija.

Asajas je napisao scenario po knjizi Brazilca Fernanda Moraiša Poslednji ratnici Hladog rata. Ovaj autor kod nas je najpoznatiji kao biograf Paola Koelja, ali ostaje nada da će film Osinja mreža oživeti interesovanje i za ovu knjigu o kubanskim obaveštajcima.

Snažan talas militantnih akcija krenuo je tokom sloma SSSR-a. Naime, ekstremisti iz dijaspore su mislili da će Kastrov režim bez podrške Sovjeta zapasti u krizu i da će se ekonomski urušiti. Taj kolaps su hteli da ubrzaju čitavim nizom akcija koje su se kretale u rasponu od benignih, kao što je rasturanje letaka, dokazano neuspešnih kao što su pokušaji da ubiju Kastra, pa sve do izuzetno opasnih, kao što su teroristički napadi na turističke objekte.

Metodologija kubanske militantne dijaspore jako je slična zamislima ustaške emigracije dve ili tri decenije pre toga. Dok su hrvatski ekstremisti putem višestranačkih izbora tih dana učestvovali u otcepljenju Hrvatske od SFRJ, kubanski su se koristili njihovim neuspelim metodama, ali na bitno uspešniji način.

Naime, čitav niz terorističkih napada na hotele po Havani i kubanskom primorju je uspešno izveden i neki od njih su odneli ljudske žrtve.

Međutim, ako su emigranti iz Majamija koristili ustaške metode, kubanska tajna služba im je odgovorila udbaškim. Način na koji su se kubanski obaveštajci infiltrirali u emigrantske krugove i kako su ih vešto i hladnokrvno razarali intrigama, kompromitacijama i konkretnim akcijama, veoma podseća na neka od remek-dela naše Službe državne bezbednosti.

Doduše, kubanski obaveštajci nisu išli toliko daleko da baš i likvidiraju neprijatelje na teritorije SAD, a sva je prilika da su jugoslovenski radili i to, ali su sasvim sigurno barem delom nailazili na simpatije FBI koji je bio skeptičan prema kubanskoj dijaspori zbog veza za kolumbijskim narko-kartelima.

Ideja napada na teroristička mesta na jugoslovenskom primorju je srećom bila uspešno sprečena akcijama službi bezbednosti i za razliku od stvarnosti prisutna je bila na ekranu. Recimo, Televizija Beograd snimila je veoma zanimljiv televizijski film Lovac protiv topa, po scenariju Siniše Pavića, koji se bavio akcijom Službe i sprečavanjem ustaškog napad na Jadranu. S druge strane, sve do ovog Asajasovog filma, šira svetska javnost nije bila toliko upoznata sa ovim aktivnostima kubanske reakcionarne dijaspore.

Asajas je već snimio jedno remek-delo na slične teme – triptih Karlos, o Iljiču Ramirezu Šakalu koji je inače neko vreme proveo i u Beogradu, pod zaštitom naših službi.

Glavnog junaka u Osinjoj mreži igra venecuelanski glumac Edgar Ramirez sa kojim je sarađivao u tom filmu. Pored Ramireza tu je prava ekipa zvezda – Penelope Kruz, latino zvezda u usponu Ana De Armas i Brazilac Vagner Moura, kog znamo kao Pabla Eskobara iz serije Narkos.

Asajasov film se kreće ničijom zemljom između trilera i melodrame gde surovost međuljudskih odnosa na ovakvoj misiji ponekad deluje brutalnije od bombaških napada. Film je najvećim delom na španskom iako se mahom dešava u Majamiju i dobro zarobljava izolovanost kubanske dijaspore. Havana u ovom filmu nije onako ornamentalistička i egzotična kako smo navikli, a Majami nije onako glamurozan. Asajas stavlja akcenat na realističnost i skoro prozaične okolnosti života ljudi na neverovatno uzbudljivim zadacima.

Osinja mreža je doživela premijeru prošle godine u Veneciji. Film je naišao na mlak prijem i Asajas ga je potom premontirao. Srpsku premijeru je imao na Festu ove godine, i trebalo je da izađe u bioskope u aprilu, ali ga je sprečila pandemija. Sada je međutim posle svih nedaća dostupan na Netfliksu i ispostavilo se da itekako zaslužuje da se pogleda. I zbog svoje priče koja nije toliko poznata, i zbog toga što nama na ovim prostorima sve to deluje kao nešto što smo već prošli.