Junak našeg doba ume da kaže „ne“

Ko su danas junaci i kakvo je ovo naše doba, Siniša Pavić je govorio u emisiji Deset i po Radio Beograda 1.

Ljermontov je u istom naslovu stvorio Pečorina, prvog suvišnog čoveka u svetskoj literaturi. Ko je i kakav je Vaš junak u novoj seriji?

„Za razliku od Pečorina ovi naši junaci nisu ono sto je Pečorin – simbol nekakvog izopačenog čoveka. Junaci ovog doba su onakvi kakvo je i samo doba. Doba ima junake kakve iznedri. Dakle danas biti junak u dobu u kome čovek živi, znači biti sposoban da se kao čovek odupreš svemu što ga čini manje čovekom - što ga čini slabim, malodušnim, čovekom koji ne vidi perspektivu, koji nema volje da se odupre lošem i zlu“, ističe poznati scenarista.

Glavni lik se zove Velimir Čičanović, a mediji uveliko spekulišu da li je to novi Šurda ili novi Moravac?

„To je bilo drugo doba. Šurda je bio čovek jednog doba koje je davno prošlo i koje smo mi već zadržali samo u sećanju, a ljudi ako gledaju danas Šurdu vide da on ne samo da ne prihvata bilo kakav posao, kao što se to danas od ljudi očekuje, nego on neće bilo kakav posao - on bira. Dakle on čak nije ni svestan za šta je sposoban. Ovo je doba u kome toga više nema. Danas čovek prihvata ili ne prihvata ono sto mu se nudi, a nudi mu se vrlo malo“, dodaje Siniša Pavić.

Kako će se Čičanović u tome snaći?

„Čičanović je jedan od zapuštenih ljudi. Čovek koji je kao mlad bio poletan, bio je omiljen, bio je čovek za gledanje, za ljubav, za šarmiranje, bio je čovek u koga se mogla zaljubiti svaka devojka koja ima maštu. Medjutim, pošto se u njega zaljubila takva devojka koja je imala maštu, život koji im se dogodio - to je život ovoga doba, a to znači doba koje traži male ljude. Doba koje ne traži visoku sposobnost, visoku obrazovanost, nadarenost, koje ne traga za talentima. Naprotiv, doba koje traži ljude malog formata, sa kojima se može lako manipulisati i upravljati. On se čini čoveku koji vrši tu manipulaciju vrlo pogodnim upravo zato što mu se čini da je čovek bez svojstava, bez svoje volje, bez kičme i bez karaktera“, kaže sagovornik Radio Beograda.

Pa dobro, hoćemo li ga voleti?

„Nadam se da ćemo ga voleti jer se pokazuje tokom serije da on nije takav. Da ga je vreme učinilo takvim. Da ga je učinilo neprepoznatljivim. Da je izgubio divljenje kod svoje supruge. Izgubio je ono svojstvo koje ga je privuklo njoj. Dakle, kod dece nema autoritet. Sve to on odjednom, probuđen nekakvom ljudskošću, u situaciji da se tako izabran, ne svojom voljom, na mesta gde treba da utiče na život drugih ljudi, postepeno menja. Pokazuje da čovek uvek ima izbor. Da li će biti slepi poslušnik ili će biti čovek koji ima svoju volju i koji je sposoban da u odredjenom trenutku kaže NE, sa svim posledicama koje to povlači za sobom. Dakle, on jeste junak našeg vremena, utoliko što je na njega pao taj teret da izvrši izbor, što danas milioni ljudi nemaju prilike da učine ili nemaju smelosti“, objašnjava Pavić.

Poznato je da publika voli i Vaše negativce. Oni u Vašim serijama postaju takođe neodoljivi. Hoće li ih biti i sad?

„U ovoj seriji koristiću lik Žitomira - Žitka, koji uvek ima tu žablju perspektivu iz koje nastoji da omogući sebi da preživi doba koje ga snađe. To je jedan jako uspeo lik kojega igra Brstina i mislim da ćemo ga imati u ovoj seriji. Imaćemo i Tiku Špica ali imaćemo neke likove kakve nisam imao do sada u seriji - to je neophodno“.

Gledaćemo Vašu seriju premijerno posle sedam godina. Imate li osećaj da će biti hit? Hoće li nadmasiti popularnost Boljeg života, Bele lađe...?

„Ako budem vodio računa o tome onda sam na lošem putu. Radeći serije nikada nisam imao opterećenje da li će biti hit, da li će biti popularne. Dok pišem, ja gledam da se to dopadne onim ljudima za koje znam da imaju meru, ukus, osećanje za stil, živopisnosti i životnost jednog teksta. To su moja supruga Ljiljana, to je moj sin Vladimir, to je moj urednik Slobodan Terzić, moj kum i tako dalje, koji su obrazovani i imaju istančan estetski ukus. Osim Slobodana Terzića, oni nisu profesionalci ali su ljudi koji znaju šta je dobro napisano i šta nosi u sebi razlog zašto je napisano. Kad su oni zadovoljni osetim izvesnu mirnoću“, navodi scenaritsta Pavić.

„Televizija je medij koji ne priznaje nikakve zasluge. Vi ste uvek na početku. Sa svakom novom serijom ja sam uvek bio kao na početku. Meni Bolji život ništa nije pomogao. On mi je odmogao. Iako se to danas smatra našom najuspešnijom serijom. Ja od njega nisam imao ništa osim nevolje. Svaku sledeću seriju su poredili sa Boljim životom. Mene su uvek poredili sa samim sobom. Ja nikada nisam imao prilike da se poredim sa nekom lošom serijom, nego su uvek poredili Srećne ljude sa Boljim životom, Porodično blago sa Srećnim ljudima. Dakle, jedno iskustvo od 70, 90 epizoda koje ostavi snažan utisak na gledaoca, vi sa novom serijom pokušavate da nadmašite prvom epizodom. Znači, već prva epizoda mora da ispuni neka očekivanja koja ste vi stvorili prethodnim serijama. To nije moguće. I onda uvek imamo na početku jedan oprez. Na kraju posle 20 godina kažu 'Ovo je bilo sjajno'“, priznaje Pavić.

Najavljeno je 20 epizoda, ali ostavili ste mogućnost da će ih biti i više?

„Kada sam počeo da pišem ovu seriju, pisao sam je bez ikakve namere da je snimim. Odnosno, imao sam nameru da je snimim, ali potpuno ravnodušan prema tome da li će se snimiti ili ne. To je vrlo čudno, ali proizlazi iz toga što sam ja dosta tih televizijskih priča napisao, pa mogu da smatram da sam dosta napisao i da ne moram da pišem nešto ako neće biti bolje od prethodnog. Ovo će biti malo drugčije od prethodnog. Nadam se da će biti u stilu mojih humorističkih komedija o kojima se pričaju ozbiljne stvari, sa humorom sa kojim se zna više a ne manje, koji ne zaglupljuje nego bistri um i onda, ako u tome uspem možda bih se upustio u avanturu da to i produžim jer ova serija nema klasičan kraj. Ona otvara neka pitanja i na kraju ta pitanja su znatno zapletenija i otvorenija nego na početku“, kaže na kraju Siniša Pavić.