Uskoro premijera dokumentarnog filma „Ratne priče sa Košara“

Odgovore na ova pitanja donosi novi dokumentarno-igrani film Slađane Zarić, koji je rađen u produkciji Radio televizije Srbije i Ministarstva odbrane (Vojno filmskog centra Zastava film).

Dokumentarni film Ratne priče sa Košara bavi se hronologijom događaja koji počinju 9. aprila 1999. godine kada su snage OVK napale državnu granicu Savezne republike Jugoslavije iz pravca Albanije. Bitka je trajala 67 dana i završena je 14. juna kada se Vojska Jugoslavije nakon potpisanog Kumanovskog sporazuma povukla sa prostora Kosova i Metohije.

„Film je posvećen svima onima koji su se borili i dali život za slobodu i odbranu otadžbine. 108 vojnika Vojske Jugoslavije poginulo je na Košarama i ja sam u filmu kroz dramatizacije događaja pokušala da što vernije dočaram te teške i tragične trenutke u kojima su mladi momci, vojnici na služenju vojnog roka starosti od 18 do 22 godine, branili granicu naše zemlje. Upravo hrabrost, posvećenost i požrtvovanost koji su ti vojnici, ti dečaci, tada pokazali je našto što je mene motivisalo da snimim ovaj film“, kaže Slađana Zarić, autorka filma i urednica dokumentarnih filmova u Informativnom programu RTS.

Smrt većine vojnika i oficira je kroz sećanja njihovih saboraca dramatizovana u ovom dokumentarno-igranom filmu. Snimljeno je preko 70 sagovornika iz brojnih jedinica koje su učestvovale u bici na Košarama, kako graničara 53. graničnog bataljona, pripadnika 125. motorizovane brigade, 63. padobranske brigade, 72. specijalne brigade, tako i dobrovoljaca.

„Na Košarama je smrt svakog trenutka bila prisutna... Ljudi ne shvataju i ne znaju šta se tamo dešavalo. Rovovska bitka se danima vodila na 2.000 metara nadmorske visine, na delovima gde je i u maju bilo i po nekoliko metara snega. Ginulo se od minobacača, snajpera, od zabranjenih kasetnih bombi. Kažu da je na Košarama bilo najteže kada se ništa ne dešava, kada se čeka sledeći trenutak, novi napad, novo bombardovanje....Tamo je ginula mladost, prosečna starost poginulih vojnika i oficira je bila 25 godina“, objašnjava autorka.

Film je sniman na lokacijama koje po konfiguraciji terena liče na planiske vrhove Prokletija, odnosno Juničkih planina na kojima su smeštene Košare. Snimano je na Kopaoniku, Staroj planini, Vlasini i na vojnom poligonu Pasuljanske livade. Snimano je po snegu, magli i kiši, po vrlo nepristupačnim terenima. Sve sa ciljem da se ti tragični dani što više približe gledaocu i da bi se istakao značaj bitke na Košarama.

„Na Košarama Vojska Jugoslavije nije branila samo državnu granicu, već je na jedan indirektan način određivala i sam ishod ratnog sukoba. Da su snage OVK koje su napadale sa teritorije Albanije uspele da probiju odbranu jugoslovenske vojske i da su se, što im je bio cilj, spojile sa OVK snagama u Metohiji, pitanje je kako bi se odvijala dalja hronologija rata na Kosovu 1999. godine i koja bi bila sudbine naše vojske i naroda“, naglašava Slađana.

Kada je postalo jasno da ova akcija, koja se u albanskim i NATO izvorima naziva „Strela 1“ nije uspela i kada su shvatili da u reonu Košara ne mogu da probiju liniju odbrane jugoslovenske vojske, OVK vojnici su sa NATO planerima započeli drugu kopnenu ofanzivu na Paštriku, planini koja se nalazi u blizini Prizrena. Ni tu snage OVK nisu uspele da dublje uđu u teritoriju Kosova i Metohije. I „Strela 2“ je „polomljena“.

Dokumentarni film Ratne priče sa Košara biće emitovan na godišnjicu početka bitke na Košarama, 9. aprila na Prvom programu RTS-a u 21 čas.