RTS-ov dokumentarac „Srboljub i Hrvoje“ pred hrvatskom publikom

Prvi put zajedno iz Minhena u Zagreb stigli su Srboljub i Hrvoje. Zagrebačka publika u 60-minutnom dokumentarcu čula je šta ih je to u životu razdvajalo, a šta ih je spojilo. Utisci su uglavnom jednoglasni: žalosno je da moramo emigrirati da bi se sastali.

I za organizatora filma i za autora isto pitanje - mogu li ovakve priče da pomognu regionu da se pomiri?

Organizator projekcije filma Srboljub i Hrvoje u Zagrebu, novinar Saša Kosanić kaže da sada postoji i materijalni dokaz o tome da izvan ovih prostora, izvan brdovitog Balkana postoje Hrvati i Srbi koji se ne mrze.

„Da vidimo i taj fenomen. Je li to moguće, kako je to moguće? Što s tim ljudima nije u redu? Zašto se ne mrze kao što se mi mrzimo ovdje i da vidimo u čemu je problem s njima, pa da možda tu grešku otklonimo da se možemo mrziti. Šalu na stranu, dakle to je fenomen zašto ljudi kada pređu granicu naše bivše Jugoslavije, zašto se odjednom počinju ponašati normalno“, naglašava Kosanić.    

„Kad sam počeo da radim film mnogi sa kojima sam pričao su mi govorili da ovakvih sudbina ima da to nije ništa neobično. I nije ništa neobično da neko na ovim prostorima u životu bude izbeglica, da neko na drugoj strani bude dobrovoljac i da na kraju odu hiljadama kilometara daleko od svojih zemalja. I iza sebe ostave sav prtljag koji su im drugi decenijama stavljali na leđa. I onda su uradili nešto za šta se po regionu troše desetine hiljada evra, a to je da su bez ikakvih škola i kurseva za pomirenje oni zapravo profunkcionisali na najljudskijem mogućem nivou“, objasnio je autor filma i novinar RTS-a Miloš Milić.

Film Srboljub i Hrvoje ekipa RTS-a snimala je tri meseca na četiri lokacije. Od decembra ga je pogledalo više od milion ljudi.