Milosavljević: Srpske podele od „Korena“ do danas

Srpske podele su u neprekidnoj liniji i traju od 1892. godine, rekao je za emisiju Sedmica Radio Beograda scenarista serije Koreni Đorđe Milosavljević.

„Podele u društvu su postojale i ranije, ali uzimam tu godinu, jer je ona početna za Korene. Fascinantno je da podele traju do danas i da smo i danas kulturno podeljeno društvo – društvo između evropeizma i tradicionalizma. Rešenje je naravno u pomirenju, a ono nikako da dođe. Ja ne vidim razlog da ta polarizacija bude toliko intenzivna, a zašto je to tako, bitno je zbog budućnosti naše kulture“, ocenjuje Milosavljević.

U vezi sa polemikom na društvenim mrežama, koja je nastala zbog spora da li je Katićev neprijatelj liberal ili naprednjak, Milosavljević kaže da je to situacija „izgubljeno-izgubljeno“ – kako god okreneš, neko će naći način da te napadne, prozove ili pridikuje.

„Pozicija je svakako bila jako osetljiva. U pitanju je bila jedna reč 'naprednjak', koja se pojavljuje samo jednom i samo u poslednjoj verziji romana iz 2011. godine. I mi smo bili pred ozbiljnim upitom šta raditi. U svim ostalim mestima u romanu, Todor Tošić je liberal. Na tom jednom mestu, u replici, on se eksplicitno spominje kao naprednjak. Tako ga, naime, Aćim Katić nazove u replici obračuna sa sinom... i znali smo da je to osetljivo mesto“, navodi scenarista.

Dodaje da će uvek biti prozivke, kako god da se uradilo.

„Kako god da uradite, neko će se naći pozvan da vas prozove – da li zato što podilazite stranci koja je na vlasti, ili pak se plašite nje. Kao scenarista postupio sam kako mi se činilo da je najlogičnije. Stavio sam reč 'naprednjak' zato što se nalazi u poslednjem izdanju romana, ali, znajući za ovu dilemu, reditelj je doneo odluku, po mom mišljenju sasvim opravdanu, da Aćim Katić protivnika nazove 'liberal'. I opet je došlo do polemičkih tonova. A rasprava ne zaslužuje toliku pažnju koliku je dobila“, ističe Milosavljević.

Smatra da društvene mreže služe da se politička tenzija preusmeri u drugom pravcu.

„Kad pratite društvene mreže, vidite da postoji cela jedna bulumenta ljudi koja ispušta svoju političku energiju na neracionalne gluposti, a time se ništa ne postiže. Time se samo taj balon političkog angažmana (koje svako društvo treba da ima) izduvava. Banalna je nada da mi zahvaljujući društvenim mrežama možemo da se politički angažujemo. Ne. One služe tome da se politička tenzija preusmeri u drugom pravcu, na primer na jačanje te polarizacije o kojoj smo govorili. Dobar savet političarima bio bi da toliku polarizaciju smanje. Kad je ekstremna i kad se svi delimo na nas i njih, kad smo kao dva plemena koja se gledaju preko plota, onda je to porazno za sve“, navodi scenarista.

Koreni su već pobedili rijalitije

Smatra da su Koreni pobedili rijalitije.

„Ako već kod čoveka postoji mazohistička crta da gleda neku besmislenu štroku, šta vi možete? Ne možete ništa, sem da celoj publici ponudite sadržaj za koji verujete da je kvalitetan i da verujete da će se stvar preokrenuti. Mislim da su Koreni u tome uspeli. Ceo taj fenomen rijalitija je nametnut. U celom svetu, rijaliti je manje-više napuštena priča, samo još kod nas prolazi. Ali mislim da su oni bitku već izgubili i da će kvalitetniji sadržaji, a Koreni to jesu, naterati publiku da okrene glavu ka onom što ima smisla“, ocenjuje Milosavljević.

Đorđe Katić favorit 

Navodi da je njegov favorit u seriji i pravi junak Korena – Đorđe Katić.

„Moj favorit u seriji je moj imenjak. Bez obzira na to što je on najmanje voljen lik u Korenima, Đorđe je pravi junak, zato što on prođe kroz najtežu transformaciju. Njegova priča je najteža, ona podrazumeva i Simkinu priču, koja ima još tragičniji kraj. Transformacija, promena koja zahvati Đorđa Katića je najveća i on je za mene pravi junak Korena! Aćim, kao i Vukašin Katić, omiljeni mu sin, naravno, zanimljivi su karakteri za analiziranje, tumačenje i razmišljanje o njima, ali Đorđe je taj mučenik. Đorđeva je drama najzanimljivija i zadatak mi je bio da od njega, uprkos tome šta radi i govori napravim drag lik“, objašnjava scenarista.

Dodaje da mora u tom smislu da pomene i glumca Igora Đorđevića koji je, kako kaže, spektakularno uspeo da izvede – da od jednog mračnog, bolesnog i beznadežnog čoveka napravi figuru, koju, čak i kad ne možemo da razumemo, želimo da razumemo.

Navodi da nije očekivao ovoliki uspeh serije.

„Obično ste kao scenarista hronično nezadovoljni, primećujete gde stvari u seriji kreću u pravcu suprotnom od onog koji ste zamislili. Ovo je zaista retka situacija u kojoj su glumci, reditelji i cela realizatorska ekipa Korena uspeli da iz mog scenarija izvuku najbolje“, ističe Milosavljević.

Navodi da je njegova želja da sa RTS-om nastavi saradnju i na drugim Ćosićevim romanima, i veruje da će serija Koreni pokrenuti prevrednovanje Ćosićevog dela.

„Ćosića sam poznavao samo kao pisca, čitajući njegova dela, a što se njegovih političkih kontroverzi tiče, upoznat sam sa njegovim angažmanom devedesetih, koji smatram apsolutno opravdanim, bez obzira na to što je kratko trajao i što nije imamo efekat na našu zajedničku sudbinu, kakav je Ćosić želeo. Za razliku od kontroverzi njegovog života, njegova dela su neproblematična iz bilo koje perspektive“, smatra scenarista.

Na pitanje kako on sagledava ličnost Dobrice Ćosića, koji je bio komunista, pa prozvan nacionalistom i kasnije „ocem nacije“, Milosavljević odgovara da Ćosića vidi pre svega kao pisca.

„Apsolutno ste u pravu kad ukazujete na te prelomne tačke pisca, koje su zaista ekstremne, ali to je perspektiva drugih. On je zaista bio komunista, nacionalista nikad nije bio u smislu šovinizma. Njega treba, pre svega, gledati kao pisca, jer je u njegovim delima stvar mnogo jednostavnija i jasnija. Njegovo delo je priča o ljudima i problemima kojima je i sam Ćosić bio zahvaćen – problemom ideologije, rascepljenosti između porodičnog života i istorijskog toka koji melje sve“, navodi Milosavljević.

Dodaje da je Dobrica Ćosić apsolutno srpski pisac i da su Koreni srpska priča.

„Ali Koreni su, pre svega, univerzalna priča koju bi svako mogao da razume, pripadao srpskom korpusu ili ne“, zaključio je scenarista za Radio Beograd.