Autori „Nacionalne klase“: Zabeležili smo svoje vreme

Projekcija digitalno restaurirane verzije kultnog filma Nacionalna klasa (1979) Gorana Markovića održana je za medije i posebne zvanice u subotu uveče u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ovo je drugi film Gorana Markovića među 10 srpskih ostvarenja koja su odabrana za digitalnu restauraciju u okviru projekta „Vip Kinoteka“, od kojih je do sada sedam restaurirano.

Beogradska publika će imati priliku u nedelju da se priseti kultnih replika iz jednog od najpopularnijih srpskih filmova, takođe u Jugoslovenskoj kinoteci, i to u dva termina: od 18 i 20.30.

Reditelj filma Goran Marković napomenuo je da Nacionalna klasa njegov prvi scenario, ali da je za producente bio skup.

„Prvo sam snimio jeftin film Specijalno vaspitanje, pa kada je to ostvarenje prodato u 100 zemalja, onda su odrešili kesu i stvorili mi odlične uslove za snimanje Nacionalne klase. Svi smo se igrali i zabavljali... Nije bilo svađa, štednje, pritisaka. Sedeli smo uveče u kafani i smišljali šta ćemo sutra da uradimo. Snimanje Nacionalne klase bilo je lekovito za sve nas koji smo u njemu učestvovali“, istakao je Marković i dodao da filmovi služe da zabeleže neko vreme.

„Mi smo beležili svoje vreme. Tu 1978. godinu smo zabeležili... Tako smo se osećali, te viceve pričali, te ljubavi prolazili. Tako se živelo. Potpuno drugačije nego sada“, objašnjava Marković.

Poznati glumac naglašava da je najveća vrednost filma ta što on traje 40 godina, iako niko od protagonista i autora filma nije pretpostavljao da će Nacionalna klasa decenijama kasnije imati kultni status među ljubiteljima filma.

„Imao sam čast i zadovoljstvo da igram s velikim glumcima. Nažalost, mnogi od njih su otputovali sa ovog sveta. Niko od nas nije bio vidovit da pretpostavi ovoliki uspeh filma, ali istina je da smo se predivno osećali na snimanju. Odličan scenario, potvrđeni glumci... Jedno veče smo iz restorana otišli u Goranov stan da zapišemo sve ideje koje smo stvorili za vreme večere. Mnogo od tih stvari je ušlo u scenario“, priseća se Diklić.

Prema njegovim rečima, mnogo kreativne radosti bilo prisutno na snimanju filma i bilo je neminovno da se desi odličan film.

„Sa ove distance, moram da kažem da je i epoha bila drugačija – radosnije vreme i bezazlenosti, vreme poštene ljudske ležernosti... Epoha se katartrofalno promenila od tada. To vreme je nestalo. Jugoslavija se raspala i to vreme nestalo je zauvek“, rekao je Diklić.

Irfan Mensur je ocenio da je krajem sedamdestih godina prošlog veka nastalo mnogo filmova iz druženja, a ne iz umetničkih „grčeva“.

Nacionalna klasa je nastala kao kruna druženja i viđanja kreativnih ljudi, što po klubovima, što po kućama, što po dobrim šankovima: „Sam sam sebi dao ovu ulogu. U podeli nije bilo mesta za mene i rekao sam Goranu da me bar provede kroz jedan kadar. Onda mi je Marković dodelio Simketa na moje insistiranje. Eto, ostao sam na ulici u dobacivanju Simke“.

Mensur ističe da je šarm Nacionalne klase u stvari deo prepoznatljivog šarma Beograda u vremenu u kojem je sniman film.

„Šarm Beograda je nešto neuhvatljivo. Beograd je u to vreme imao posebnu dozu šarma i duhovitosti. Ljudi su lakše živeli i Beograđani su bili ljudi na ceni. Biti dobar Beograđanin značilo je biti plemenit, duhovit, galantan, šarmantan... Svi mi koji smo došli u Beograd pokušavali smo da to postanemo“, naglasio je poznati glumac.

U projektu „Vip Kinoteka“ do sada je digitalno restaurirarno sedam filmova. U naredna tri meseca biće digitalno restaurirana još tri ostvarenja Miris poljskog cveća i Petrijin venac Srđana Karanovića i Tri karte za Holivud Božidara Nikolića.