Reditelj Ben Rasel o rudarima u Srbiji i Surinamu

Dokumentarac Srećno, snimljen na traci od 16mm, predstavlja portret dve rudarske zajednice koje rade na suprotnim stranama sveta - zaposlene na 400 metara ispod zemlje u državnom rudniku bakra u Boru i radnika ilegalnog rudnika zlata u tropskim džunglama Surinama.

Rasel je u razgovoru za Tanjug objasnio da je manje bio zaintresovan za snimanje priče o rudnicima nego o rudarima.

„U prošlosti je bilo mnogo filmova o rudarstvu, a ja sam želeo da snimim film o ljudima i prikažem njihov portret“, objasnio je reditelj.

U fokusu je, kako objašnjava, priča o tome kako ljudske zajednice opstaju i obnavljaju se širom sveta i kako specifičan rad u rudnicima iz nužde stvara te zajednice unutar kojih se ljudi međusobno pomažu i podržavaju, kako ispod tako i iznad zemlje.

Uočio je radikalne razlike između života i rada rudara u Srbiji i Surinamu.

„U Surinamu, rudnik je ilegalan, rudari su potomci odbeglih robova, a sasvim je moguće i ratni zločinac. Iako postoje neke dodirne tačke, u Srbiji je rudnik državno vlasništvo, rudari su dobro plaćeni, ekonomski uslovi su se promenili“, primetio je Rasel.

Prema njegovim rečima, postoji neka vrsta bratstva među rudarima.

„Šaleći se na račun svojih emocija oni se bore sa tugom, bolom, teškim i opasnim uslovima u kojima rade na obe strane Zemljine kugle“, istakao je Rasel.

Reditelj je naglasio da je u filmu Srećno manje želeo da se bavi radnicima kao likovima, a više rudarima kao pojedincima koji su deo kolektiva.

„Posmatrao sam njihovu komunikaciju i interakciju, a priče su svuda slične, jer ljudi ne rade u teškim uslovima osim ako moraju. Svi oni su posvećeni obezbeđivanju boljih života svojim porodicama“, navodi američki reditelj.

Rasel je skrenuo pažnju na zvuk u filmu: „Čuju se mašine, koje su svuda oko vas. To je nešto čega nismo svesni kada razmišljamo o funkcionisanju rudnika i kako svi ti zvuci utiču na radnike“.