Ristovski i Radović: Železnica nam je u krvi

Železnica nam je u krvi, moj otac je bio železničar, a i Milošev deda je bio mašinovođa, emotivno smo od detinjstva vezani za železnicu i to je razlog što smo se upustili u ovu avanturu koja se zove snimanje filma o železnici i mašinovođama, rekao je Lazar Ristovski.

U razgovoru za Betu, vođenom pored hangara za lokomotive kod Beogradskog sajma, mestu na kojem je sniman deo filma, Ristovski i Radović kažu da su film snimali na lokacijama oko Beograda na mestima gde uz prugu svoj poseban život žive mašinovođe.

„Mašinovođa je posebna vrsta ljudi i kad smo počeli da snimamo i kopamo po njihovim sudbinama, to smo jasno videli. To je vrlo težak, a u isto vreme i zanimljiv i kompleksan posao“, istakao je Ristovski koji je producent filma i glavni glumac.

„Lazi i meni trebalo je mnogo vremena da vidimo kako da priđemo temi. Mašinovođe su nam pričale o svojim tragičnim događajima. Lako, ponekad i humorno, jer život ide dalje. Plašili smo se da napravimo dramu ili komediju, pa smo lek za njihove životne sudbine potražili po njihovom receptu, gorkom humoru u melodrami, u ljubavi između mašinovođe na kraju puta i mašinovođe na samom početku. Napravili smo tako mislim jedan nežan, dirljiv film, najjednostavnije da kažem, topao film“, objasnio je scenarista i režiser filma Miloš Radović.

„Ja u filmu igram lik Ilije, koji je čitav svoj život proveo u lokomotivi, zovu ga čak i šampion, jer je imao preko dvadeset gaženja, ali je to film o ljubavi, opraštanju i spremnosti na žrtvu“, ispričao je Ristovski, koji kao producent sebe angažovao i kao glumca pošto je scenarista Miloš Radović pisao ulogu Ilije misleći na njega.

„Ono što se retko dešava, uspeli smo da dobijemo sve glumce koje smo želeli - Jasnu Đuričić, Ninu Janković, Mladena Nelevića, Tihomira Stanića, Mirjanu Karanović. Moram da istaknem jednog mladog talentovanog glumca koji u filmu igra lik Ilijinog sina, a reč je o glumcu koji ima 20 godina i zove se Petar Korać“, naglasio je Miloš Radović.

„Snimali smo film oko Beograda, u hangarima i barakama pored pored pruge na mestima gde mašinovođe žive, u lokomotivi“, otkrivaju režiser i producent.

Ristovski ističe da su on i Radović mnogo razgovarali s mašinovođama o njihovim gaženjima, sudbinama, životima i ispričao je anegdotu o mašinovođi koji je naleteo na kravu, a usmrtio je čobanina na koga je krava od siline udarca voza pala.

„Snimali smo punih pet nedelja, nije bilo jednostavno, bilo je i opasno, bilo je stresno, ali preuzeli smo i dosta lekovitog humora s kojim mašinovođe žive, a imali smo i razumevanje ljudi sa železnice“, zaključio je režiser Radović.

Oskar je san

Kandidaturu filma Dnevnik mašinovođe za Oskara, režiser Miloš Radović vidi kao fantaziju, bajku i san, ali naglašava da je vrlo ponosan što je priznanje dobio od stručnih ljudi domaće filmske akademije.

Producent Lazar Ristovski priznaje da potajno gaji nadu jer vozova ima svugde u svetu i misli da ovakve vrste filmova ljudi u svetu vole da gledaju.