недеља, 16.05.2010, 07:29 -> 09:00
Srpasta anemija i moždane funkcije
Moždane funkcije pacijenata sa oboljenjem srpastih ćelija vremenom postaju sve ugroženije, kao i u slučaju težih formi bolesti i pogoršanja stanja. Prerada informacija postaje sve sporija, a održavanje pažnje sve teže.
Odrasle osobe sa oboljenjem srpastih ćelija postižu lošije rezultate na testovima funkcionisanja memorije nego zdravi ljudi, što znači da pomenuta bolest krvi može da ima negativno dejstvo na moždane funkcije, poručuju američki stručnjaci iz Dečje bolnice i istraživačkog centra u Ouklendu u američkoj saveunoj državi Kaliforniji.
Razlike u rezutatima testa između zdravih i bolesnih osoba bile su toliko velike da se nametalo pitanje kako neki od ispitanika još uvek mogu da budu zaposleni, da vode računa o svojim finansijama ili o redovnom uzimanju lekova.
Kod nekog od četiri grupe oboljenja srpastih ćelija, organizam stvara abnormalne forme hemoglobina - proteina iz crvenih krvnih zrnaca koji raznosi kiseonik do svih tkiva.
Od tih bolesti, koje se često nazivaju zajedničkim terminom srpasta anemija, pati oko 70.000 Amerikanaca, a u celom svetu tri do pet miliona osoba. Nekada su svi oboleli od pomenute bolesti umirali još u detinjstvu, ali novi tretmani su im produžili život do sredovečnog doba.
Kalifornijski tim stručnjaka, kojim je rukovodio doktor Eliot Višinski, testirao je 149 odraslih ljudi kod kojih je dijagnostikovano oboljenje srpastih ćelija i 47 zdravih osoba sličnih godina, obrazovanja i iz istih zajednica.
U pitanju su bili pacijenti za koje se verovalo da su pod malim rizikom od komplikacija jer nisu imali česte bolove, hospitalizacije, nisu preživeli šlog, niti imali povišen pritisak, ili druge probleme koji mogu da deluju na funkcionisanje mozga.
Utvrđeno je da su pacijenti kod kojih je prisutan poremećaj srpastih ćelija imali lošije rezultate od zdravih na testovima intelekta, radne memorije, brzine prerade informacija i održavanja pažnje.
Najgore rezultate pokazali su najstariji i najbolesniji među ispitanicima, što znači da je efekat na mozak tim veći što se duže živi sa ovom bolešću i što je teža njena forma.
Komentarišući rezultate istraživanja, direktorka američkog Nacionalnog instituta za srce, pluća i krvotok doktorka Suzan Šurin kaže da je u nedoumici da li rezultati ukazuju da bi trebalo početi agresivniji tretman oboljenja srpastih ćelija u ranijem životnom dobu.
Primera radi, lek koja se inače koristi u lečenju raka, „hidroksiurea", može da spreči jake bolove kod oboljenja srpastih ćelija i da učini izlišnim transfuzije krvi.
Dr Šurin ističe da, razmatrajući rezultate kalifornijskog istraživanja, nije jasno da li je neophodno započeti terapiju pomenutim lekom kod većeg broja pacijenata mnogo ranije ili ne i da su neophodna dodatna istraživanja kako bi se utvrdile dodatne pojedinosti u vezi sa zaključcima.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар