U kakvoj su vezi poremećaj pažnje kod dece i dojenje

Majčino mleko kao mešavina proteina, masti, šećera i vitamina koji su bebi neophodni tokom rasat i razvoja, često se opisuje kao zlatni standard za ishranu novorođenčadi. Takođe, bogato je jedinjenjima koja povoljno utiču na pravilan razvoj funkcija mozga, uključujući masne kiseline, aminokiseline, razna antitela i korisne bakterije koje podržavaju razvoj u ranom dobu.

„Jedan od najuticajnijih faktora rizika za dobijanje ovog poremećaja je naslednost, ali, pošto na ADHD, kao i na druge neurološke razvojne faktore utiču i drugi faktori, naše istraživanje sugeriše da na primer dojenje može da pomogne u prevenciji razvoja simptoma ADHD-a kod male dece", izjavila je psihijatar i istraživač Berit Skreting Solberg.

Solbergovaje dodala daje otkriveno da „što je dete duže dojeno, to je niži nivo simptoma ADHD-a u uzrastu od tri, pet i osam godina".

Poremećaj hiperaktivnosti s deficitom pažnje karakterišu konstantni obrasci nepažnje, hiperaktivnosti i impulsivnog ponašanja koji kod dece mogu ometati razvoj  i napredovanje tokom obrazovanja, praviti prepreke u odnosu sa drugim ljudima i uticati zapravo na svakodnevni život.

Kod dece se može manifestovati i kroz, na primer, gubljenje ili zaboravljanje predmeta, greške zbog nepažnje, impulsivne odluke, nestrpljivost, preterano pričanje, probleme s praćenjem uputstava i izazove u slaganju s drugim ljudima.

Više povezanih faktora rizika

Istraživači navode da su utvrdili povezanost između prakse dužeg dojenja i manjih simptoma ADHD-a.

Inače, smatra se da nastanak ovog poremećaja nije uslovljen samo jednim izvorom, nego da ulogu imaju i genetika, razvoj mozga i faktor okoline.

Ranija istraživanja su pokazala da majke koje su imale ili imaju poremećaj hiperaktivnosti i nepažnje, takođe imaju tendenciju da kraće doje svoju decu, i veću verovatnoću da se ADHD češće razvije kod njihovih naslednika.