Pustite da vam dom „podrigne“ – koliko često i kako najbolje provetravati

Iza zanimljivog naziva krije se ozbiljno pitanje: Da li ovo zaista čini dom zdravijim ili ljudi samo menjaju unutrašnje klice za spoljašnje zagađenje?

U Nemačkoj ovaj trend manje liči na revoluciju, a više na svakodnevicu. Lüften – doslovno „provetravanje“ i Stoßlüften, odnosno „šok-provetravanje“, već dugo podrazumevaju da se prozori širom otvore na nekoliko minuta kako bi svež vazduh brzo prošao kroz prostor, čak i usred zime. I u Srbiji je izraz „izluftirati“ odomaćen.

Zdravstvena logika je jednostavna. U zatvorenom prostoru vazduh skuplja vlagu od tuširanja i kuvanja, dim i čestice od šporeta i sveća, hemikalije iz sredstava za čišćenje i nameštaja, kao i sitne čestice i viruse koje ljudi izbacuju.

U prethodnoj studiji koju smo sproveli moje kolege i ja, otkrili smo da su mnoge bolesti povezane sa zagađenjem vazduha u zatvorenom prostoru. Vremenom se one nagomilavaju, naročito u dobro izolovanim domovima koji zadržavaju toplotu i zagađenje. Kada kuća „podrigne“, nagli nalet spoljašnjeg vazduha razblažuje ovu mešavinu i potiskuje dobar deo nje napolje.

Ovo je posebno važno za infekcije koje se prenose vazduhom. Tokom pandemije kovida, zdravstvene institucije su naglašavale da bolja ventilacija, uključujući i jednostavno otvaranje prozora – može smanjiti rizik od zaraze virusom u zatvorenom prostoru.

U jednoj studiji sprovedenoj u učionici, otvaranje svih prozora i vrata smanjilo je nivo ugljen-dioksida za oko 60 odsto i smanjilo simulirano „virusno opterećenje“ za više od 97 odsto tokom osmočasovnog dana, čime je zona sa većim rizikom od infekcije svedena na oko 15 odsto prostorije.

Kućni ljubimci udišu isti vazduh i mogu biti rani pokazatelji problema. Veterinarske studije povezuju loš vazduh u zatvorenom prostoru sa iritacijom pluća kod pasa i mačaka, naročito blizu poda gde se čestice talože.

Menjanje ustajalog za zagađen vazduh

Ali spoljašnji vazduh nije uvek čist. Sitne čestice iz fabričkih dimova ili saobraćaja, kao i gasovi poput azot-dioksida, oštećuju srce, pluća i mozak i danas se smatraju glavnim uzrocima bolesti i prerane smrti. U mnogim gradovima većina finih čestica unutar domova i škola zapravo dolazi spolja i prodire kroz pukotine, ventilacione otvore i, naravno, otvorene prozore.

Mesto gde živite oblikuje tu razmenu. Domovi u blizini prometnih glavnih saobraćajnica ili autoputeva obično imaju više nivoe čestica povezanih sa saobraćajem i azot-dioksida u zatvorenom prostoru, naročito kada se otvaraju prozori okrenuti ka putu.

Studija u školama u centru grada pokazala je da što je škola bliža glavnim putevima, to su viši nivoi saobraćajnih PM2.5 čestica, azot-dioksida i crnog ugljenika izmereni u učionicama.

To znači da širom otvaranje prozora okrenutih ka putu u vreme špica može uneti nalet izduvnih gasova, prašine od guma i kočnica baš kada je zagađenje saobraćaja na vrhuncu. Za ljude sa astmom, srčanim bolestima ili hroničnim plućnim problemima, to dodatno zagađenje može poništiti deo zdravstvenih koristi bolje ventilacije.

Slika je drugačija u zelenijim i mirnijim područjima. Kada su škole i domovi okruženi većim brojem stabala i zelenih površina i udaljeniji od glavnih saobraćajnica, nivoi čestica povezanih sa saobraćajem u zatvorenom prostoru obično su niži. Vegetacija može pomoći u filtriranju nekih čestica iz vazduha i razbijanju oblaka zagađenja sa obližnjih puteva.

Pravo vreme za „podrigivanje“

Važno je i vreme. U mnogim gradovima zagađenje spoljašnjeg vazduha najviše je tokom jutarnjih i večernjih špiceva, a niže kasno noću ili sredinom dana. Kratki naleti „podrigivanja kuće“ van tih vrhunaca ili neposredno posle kiše, koja privremeno može isprati deo čestica iz vazduha, mogu ponuditi bolji balans između kontrole infekcija i izloženosti zagađenju.

Loš vazduh u zatvorenom prostoru ne pogađa samo pluća. Studije povezuju više nivoe finih čestica i ugljen-dioksida sa slabijom koncentracijom, sporijim razmišljanjem i povećanim rizikom od anksioznosti i depresije. Zagušljiv dom tiho nagriza raspoloženje i mentalnu oštrinu svih koji u njemu borave.

Način na koji se provetrava utiče i na komfor i na račune za struju. Nemački stil Stoßlüften, gde se svi prozori potpuno otvore na kratko vreme, brzo menja vazduh, ali ne hladi zidove i nameštaj koliko ostavljanje malog prozora otvorenog ceo dan. Poprečna ventilacija – otvaranje prozora na suprotnim stranama doma – obično još brže pomera vazduh.

Lečenje izazvane lošim vazduhom u zatvorenom prostoru može godišnje koštati hiljade evra za lekove i bolničko lečenje – doživotno opterećenje nakon postavljanja dijagnoze. Otvaranje prozora na pet minuta zimi gubi tek nekoliko dinara u toploti. Svež vazduh danas bolji je od ogromnih medicinskih troškova sutra, poručuju doktori.

Za većinu domaćinstava moguć je praktičan srednji put. Provetravanje je korisno kada se radi u kratkim intervalima, van vremena gustog saobraćaja i na stranama doma okrenutim ka mirnijim ulicama ili zelenim površinama.

Dakle, trend sa društvenih mreža ima smisla, čak i ako naziv izaziva osmeh. Dom koji se nikada ne „podriguje“ verovatno ima više zagađenja u zatvorenom prostoru i veće nagomilavanje izdahnutog vazduha, naročito tokom sezone virusa.