Vežbanje bolje od lekova u sprečavanju povratka raka, pokazuje naučna studija

Decenijama lekari preporučuju fizičku aktivnost kako bi se smanjio rizik od razvoja raka. Međutim, do sada je bilo malo dokaza o uticaju takvog načina života nakon dijagnoze, pa nije bilo mnogo podrške za njeno uvođenje u rutinu pacijenata.

Najnovije ispitivanje, koje je uključilo pacijente iz SAD-a, Velike Britanije, Australije, Francuske, Kanade i Izraela, pokazalo da strukturisani režim vežbanja nakon lečenja može drastično smanjiti rizik od smrti, povratka bolesti ili razvoja novog oblika raka.

Rezultati su predstavljeni u Čikagu na godišnjoj konferenciji Američkog društva za kliničku onkologiju, najvećem svetskom kongresu o raku, i objavljeni u časopisu New England Journal of Medicine.

Prvi put postoje jasni dokazi da je vežbanje efikasnije u prevenciji povratka raka i smrti od mnogih lekova koji se trenutno propisuju pacijentima, izjavila je jedna od vodećih svetskih onkološkinja dr Džuli Grejlou, glavna medicinska službenica Asco-a, koja nije učestvovala u ovom desetogodišnjem istraživanju.

Ipak, onkološkinja ističe da su rezultati „dokazi najvišeg nivoa“ i da će dovesti do „velikog pomaka u razumevanju važnosti podsticanja fizičke aktivnosti tokom i nakon lečenja“.

Pacijenti koji su započeli strukturisani režim vežbanja uz pomoć ličnog trenera ili zdravstvenog savetnika nakon završetka lečenja imali su 37 odsto manji rizik od smrti i 28 odsto manji rizik od povratka raka ili razvoja novog oblika, u poređenju s onima koji su dobijali samo zdravstvene savete.

Bolje od leka

Na pitanje da objasni uticaj vežbanja na ishod kod pacijenata obolelih od raka, Džuli Grejlou je rekla: „Nazvali smo prezentaciju 'Jednako dobro kao lek'. Ja bih je preimenovala u 'Bolje od leka', jer nema sve one neželjene efekte.“

„Radi se o istoj veličini koristi kao kod mnogih lekova koji se odobravaju – 28 odsto smanjen rizik od pojave, 37 odsto smanjen rizik od smrti. Lekovi se odobravaju i za manje koristi, a pritom su skupi i toksični. Kada sam počinjala pre tri decenije, još je vladalo mišljenje da treba biti blag i reći pacijentima: Nemojte se previše naprezati dok ste na hemoterapiji. Danas je to potpuno promenjeno. Rekla bih da je vežbanje bolje od leka“, navodi onkološkinja.

U istraživanju je učestvovalo 889 pacijenata sa rakom debelog creva između 2009. i 2023. godine. Većina (90%) imala je rak stadijuma tri. Pacijenti su nasumično podeljeni u dve grupe – jednu od 445 koji su učestvovali u strukturisanom programu vežbanja i drugu od 444 koji su dobili samo brošuru o zdravom načinu života.

Pacijenti u grupi za vežbanje sarađivali su sa ličnim trenerom dva puta mesečno kroz konsultacije i nadgledane treninge, a kasnije jednom mesečno, tokom ukupno tri godine.

Grupa za vežbanje imala je podršku i vođenje u ostvarivanju ciljeva fizičke aktivnosti. Njihov nedeljni cilj bio je ekvivalent tri do četiri šetnje u trajanju od 45 do 60 minuta, ali su pacijenti mogli sami birati kako će se fizički aktivirati – neki su, na primer, išli na kajak ili skijanje.

Nakon pet godina, pacijenti iz grupe za vežbanje imali su 28 odsto manji rizik od povratka raka ili razvoja novog oblika nego pacijenti iz druge grupe. Nakon osam godina, imali su i 37 odsto manji rizik od prerane smrti.

„Nakon operacije i hemoterapije, oko 30 odsto pacijenata sa visokorizičnim rakom debelog creva stadijuma dva i tri će doživeti povratak bolesti“, rekao je vodeći autor studije, dr Kristofer But iz Univerziteta Kvin u Kingstonu, Kanada.

„Kao onkolozi, jedno od najčešćih pitanja koje dobijamo od pacijenata jeste: 'Šta još mogu da uradim da poboljšam svoj ishod?' Rezultati ove studije nam daju jasan odgovor – program vežbanja koji uključuje ličnog trenera smanjuje rizik od vraćanja raka, čini da se osećate bolje i pomaže vam da živite duže“, dodao je But.