Braon pirinač ima više arsena nego beli, zaključak je istraživačke studije

Hiljadama godina pirinač je glavna kulinarska namirnica u kulturama širom sveta. Najzastupljeniji je u azijskim zemljama, uključujući Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju. U ishrani ga rado koriste i Amerikanci i Evropljani.

Štetne materije mogu biti bezopasne ili čak korisne, ako se nalaze u malim i dozvoljenim količinama, naveli su istraživači studije. A arsen je prisutan u zemlji i može da se pojavi u mnogim namirnicama, pa i u pirinču.

Nova studija objašnjava da količina arsena u braon pirinču nije opasna za zdravlje. Važno je samo koliko često i kolike količine pirinča se koriste u ishrani.

Štetne materije mogu biti bezopasne čak i korisne, samo u malim i strogo kontrolisanim dozama. Arsen je opasan samo u velikim količinama. Količina arsena u braon pirinču daleko je ispod bilo kojeg nivoa koji se smatra rizičnim po zdravljem ljudi. Važno je samo voditi računa koliko često se konzumira. Istraživanja navode da je braon pirinač ipak bezbedan i koristan za zdravlje.

U razvijenim evropskim zemljama poput Velike Britanije, jedan od hiljadu ljudi vodi brigu o načinu i zdravoj ishrani. To znači da većina ljudi ne jede dovoljno voća, povrća, zrnaste hrane...

Beli ili braon pirinač

Kako pokazuju istraživanja, beli pirinač po kvalitetu zaostaje za braon pirinčem, jer ima nizak sadržaj vlakana i mikronutritijenata. Niži sadržaj vlakana u belom pirinču takođe je izjednačen s višim rezultatom glikemijskog indeksa, skalom kojom se meri koliko brzo će određena hrana povisiti šećer u krvi. Ovaj indeks rangira namirnice na skali od nula do 100, a što je viši rezultat, hrana se brže vari u telu i brže raste nivo šećera u krvi.

Beli pirinač ima glikemijski indeks 70, dok smeđi ima glikemijski indeks 50. Zbog toga nas vrlo česta konzumacija belog pirinča može izložiti povećanom riziku od dijabetesa tipa 2, navode nutricionisti u svojim analizama.

“Smeđi i beli pirinač su prirodno namirnice bez glutena i za osobe koje imaju celijakiju ili su na nekim režimskim dijetama zbog sindroma iritabilnog creva, pirinač (bilo koje vrste) može da bude dobar izbor ugljenih hidrata.

Loša ishrana je veći uzrok bolesti i rane smrti širom sveta nego pušenje ili alkohol, a ne treba zaboraviti i prevelik unos soli u organizam.

Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u svetu već decenijama. Svake godine 20 miliona ljudi izgubi život od ovih bolesti. Jedan od najjednostavnijih načina da se smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti je jesti više celih žitarica.

Iako je istina da smeđi pirinač ima više arsena nego beli pirinač, njegovo neuzimanje u ishrani predstavlja zdravstveni rizik.