Statistika i ovogodišnja sezona gripa: Ima li pada broja obolelih

Gotovo da nema dana da ne čujete da neko ima visoku temperaturu koja traje danima, da je malaksao, kija, kašlje... Među njima je najviše najmlađih. Ipak, za epidemiologe to nije ništa novo, kažu ova sezona gripa je uobičajena.

„Kada govorimo o teritoriji Republike Srbije mi beležimo blago opadanje u broju registrovanih slučajeva gripa, iako se u toku poslednjih pet nedelja registruju blage oscilacije, što znači do blagog povećanja i smanjenja, ali sve ukupno mi registrujemo blagi pad.

Grip je potvrđen tokom ove sezone u svim okruzima. Stope obolevanja su najviše u uzrasnoj grupi nula do četiri i pet do 14 godina”, rekla je dr Dragana Plavša, epidemiolog iz Instituta „Batut".

„Mislim da je u februaru očekivan bio pik infekcija, i samim virusom gripa, i to je ono što se pokazalo u praksi u našim ordinacijama. Međutim, kako nam je krenulo lepo vreme, i više sunčanih perioda, mislim da će sada, u narednom periodu doći do postepenog pada ovog tipa infekcija.

U naše ordinacije dolaze, pošto mi radimo sa odraslom populacijom, sve starosne grupe, od mladih ljudi, radno sposobnih do naših starijih sugrađana”, objašnjava dr Svetlana Mićić, načelnica Službe opšte medicine u Domu zdravlja „Savski venac".

Boluju i mlađi i stariji, a nekada i cele porodice. Simptomi gotovo identični.

„Uglavnom su to visoke temperature, 39 do 40, koje idu u prilog da je to infekcija virusom gripa, jaki bolovi u mišićima, zglobovima, vratnom delu, čak se pacijenti žale i na bolove očnih jabučica, što je jedan karakterističan znak za gripoznu infekciju, zapušen nos, kašalj", dodaje dr Mićić.

„U određenom broju slučajeva može da dovede i do teže kliničke slike, a koja uključuje zapaljenje pluća, to jest pneumoniju, koja se karakteriše, osim ovih nabrojanih simptoma i otežanim disanjem i onda u tom slučaju osobe mogu da budu hospitalizovane. Tako da ima hospitalizovanih slučajeva, oni se registruju tokom svake sezone, međutim, nije značajno veći u odnosu na prethodne sezone”, objašnjava dr Plavša.

Kardiolozi uočavaju da nekada ove infekcije ostavljaju posledice i na srce.

„Više od 20 različitih virusa može da napravi infekciju srčanog mišića, koja srećom najčešće prođe kao što i same infekcije pa prođe kao i grip, bez nekih velikih posledica .Ali deo naših pacijenata razvije srčanu slabost, koja razvije po život opasne aritmije. I izuzetno je važno prepoznati na vreme kada je grip zahvatio i srce i kada je momenat da se da adekvatna terapija koja će prevenirati pojavu opasnih aritmija, kompenzovati srčanu slabost.

Kovid nas je naučio da o tome malo više vodimo računa, u kovidu je bilo skoro 50 odsto osoba koje su imale tešku kliničku sliku i koje su imale upalu srčanog mišića”, ističe kardiolog, prof. dr Arsen Ristić iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Ne zaboravite na mere prevencije

Posle pet godina od prvog slučaja kovida u našoj zemlji, koji je odgovoran i za mnogo izgubljenih života – proglašen je prestanak epidemije.

„Imali smo sedam značajnijih talasa u ovoj epidemiji. Sada u ovoj godini u februaru mesecu, tačnije 7. februara, naredbom ministra zdravlja donešeno je proglašenje prestanka epidemije kovid-19, kao epidemije od većeg epidemiološkog značaja zbog toga što u prethodnoj godini registrujemo pad u pokazateljima obolevanja i umiranja, a poslednjih meseci i pozitivnost testiranih uzoraka je manja od jedan odsto”, kaže dr Dragana Plavša.

Ipak, i u narednom periodu lekari savetuju vakcinaciju protiv gripa, redovno pranje ruku, izbegavanje onih koji imaju respiratorne infekcije, kao i provetravanje prostorija u kojima boravite.