Sezona gripa: Kada se u Srbiji očekuje – pik

U šestoj nedelji nadzora nad gripom, u Srbiji su registrovani slični pokazatelji kretanja infekcije izazvane virusom gripa, kao i u prethodnoj sezoni. Aktivnost virusa gripa je srednje aktivnosti, u širokoj geografskoj rasprostranjenosti. Registrovano je 14.388 slučajeva kod kojih je potvrđen grip, pri čemu je to za oko 300 slučajeva više nego u prethodnoj nedelji. Polako se bližimo piku.

„U nekom narednom periodu možemo očekivati jednu zaravljenost krive kada je u pitanju učestalost pojavljivanja gripa. Upravo u narednih nedelju, ili dve možemo očekivati pik pojave gripa i svih oboljenja sličnih gripu. Kada su u pitanju akutne respiratorne infekcije u toj grupi simptoma i kliničkih manifestacija je već došlo do pada“, rekla je profesorka dr Verica Jovanović direktorka Instituta „Batut“.

Na teritoriji Srbije su potvrđena oba tipa virusa gripa. Laboratorijski je potvrđeno više od 800 slučajeva oboljenja sličnih gripu i akutne respiratorne infekcije koje nastaju tako što pomešano deluju različiti virusi, pa se onda i kliničke slike različito manifestuju. Sve to ukazuje da smo trenutno izloženi brojnim virusima među kojima dominira virus gripa AHA1 PDM09.

„U kliničkim manifestacijama, prvo ide visoka temperatura koja može trajati i do nedelju dana, onda se sve komplikuje suvim kašljem, i veoma često, naročito kod osoba koje imaju hronične bolesti, i neka hronična stanja. Dolazi do bronhitičnog nalaza, a veoma često i do zapaljenja pluća“, objasnila je Jovanovićeva.

Vakcinacija ili izolacija

„Možemo očekivati da se stanje, kada je u pitanju infekcija izazvana gripom, komplikuje upravo ili zapaljenjem pluća, ili teškim bronhitisom. Iz tog razloga, preporučuje se mirovanje, opšte mere zaštite, istovremeno i pravovremeno javljanje lekaru. Jako je važno da osobe koje su sa infekcijom i koje imaju temperaturu da zaštite, kako svoj kolektiv, tako i najbližu porodicu“, dodala je gošća RTS-a.

Najčešće su obolela deca uzrasta do četiri godine, a iza te kategorijesledi grupa mladih od sedam do 14 godina. Najviše su bolnički lečene osobe starije od 65 godina kao i radno aktivno stanovništvo starosti od 30 do 64 godine. Među bolnički lečenim licima, nevakcinisano je 68 odsto.

„Mi ipak preporučujemo da, naročito osobe sa hroničnim stanjima, mogu da se vakcinišu. Ali, za dve nedelje ste nebezbedni, jer je potrebno da se u tom vremenskom periodu razvije imunitet“, naglasila je Jovanovićeva.

Direktorka „Batuta“ dodaje da je, kada su u pitanju deca, u kolektivima prisutan respiratorni sincicijalni virus, od kojeg, ako se brzo širi, kolektiv treba zaštiti odsustvom zaraženog. Prisutne su i crevne infekcije, odnosno enterovirusi, koksaki, norovirus…

Govoreći o malim boginjama i velikom kašlju, ističe da su u Srbiji u januaru registrovana 64 slučaja malih boginja. Najviše slučajeva je u Novom Pazaru i Tutinu. Navodi da je važno da se vakvinacija ne odlaže što važi i za veliki kašalj.

Direktorka Instituta „Batut“, ponovila je da je u toku projekat akcije protiv HPV virusa. U Nišu i u Beogradu do sada je testirano oko 4.200 žena. Poziv je i dalje aktuelan. U saradnji sa ginekolozima, besplatno se, uz neki lični dokument rade Papanikolau test i tipizacija humanih papiloma virusa.